Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 139Prof. Dr. August Langhoffer, Crvi nametnici s osobitinc obzirom na čovjeka. Sa 28 slika van teksta. (Znastvena djeia za opću naobraz'bu na svijet izdaje .lugoslovenska Akademija Znanosti i Umjetnosti. Knjiga 6.) Zagreb 1912. Cijena K. L50. Pjot. Dr. Krunoslav Babić, Pogleđi na biologićke i bionomičtae odnose u Jadranskom moru. Sa 95 slika van teksta. (Zncl^Včna djela za opću naobrazbu na svijet isdaje Jugoslovenska Akademija Znanosti i Umjetnosti. Kttjiga 5.) Zagreb 1911. Cijena 2*50. Природњачка популарна књижевност у опће, као и биолошка, код Срба и Хрвата није особито богата. Зато се морају поздравити и најмања дела, која хоће да допринесу правилнијем схватању природних појава или да заинтересују ширу публику у том правцу. Једино је за жаљење, што се поред приличног броја наших стручњака досад још није почело с планом и систематски да издаје читава збирка заокругљених популарних дела, која бк обухватила целокупну биолошку или у опће природно научну област у целини, тако да би сваки читалац после прочитаног дела добио јасан појам о тој области, према садашњем стању науке, и могао стећи сталан интерес. који би га подстицао да и даље прати ту струку. Стварање такве популарне збирке, која би обухватила дела заокругљене целине из појединих области природних наука, остаје дело будућности. Дотле, добро нам је дошла свака књига, која шири нашу науку и буди интерес према њој. Професор Лангхофер даје у својој књижици један поглед на црве, наметнике, паразите и упознаје нас с њиховом грађом, устројством, појавама развоја и штетним утицајима који потичу од њих. Свуда је разлагао црве, који су наметници чо^ вечји или бар посредно имају везе с човеком. Свакако је од интереса упознати црве, који могу човеку и смрт нанети. Ако некога и не подстиче сама жеља за науком, тежња да се очува од тих црва, довешће га да се занима.овим животињама. Јер иако надзор по кланицама, прегледање меса, истина, умањује број наметника, ипак и поред најстрожег надзора, они се лако измакну пажњи и зараза постаје могућа. У опћем делу говори професор Лангхофер о црвима наметницима у опће и о главним скупинама, шго долазе ту у обзир; у посебном делу расправља поглавито о црвима наметницима, којима је наш човек у Европи изложен. Због све јачег промета с Египтом и северном Африком, што и за Србију има значаја, проговорио је професор Лангхофер нешто више и о црвима