Delo

140 Д Е Л О наметницима из тих крајева; утицај тих крајева опаже се у Итадији и дубље у Европи. Ми мислимо да од времена трговине с Египтом није немогуИе да he се и у Србији осећати трагови у том правцу. Писац не разлаже потање о црвима наметницима далеке источне Азије, јужне Африке и Аустралије па ни Америке, зато што ти црви за нас слабо долазе у обзир. У посебном делу говори о сисавицама (различним метиљима), тракавицама (Cesiodes) и облењацима (Nemathelmintes). У додатку додирује кукаша големог (Echinorisichus), струнпцу смеђу (Gordius) и пијавице. Разлагање је јасно и прегледно. Слике, додате у облику габлица, особито су лепо израђене и приказују читаоцима све што је речима описано. Књига Бабића није толико подесна за ширу публику, ма да се мало ориентован читалац може брзо у њој наћи. Књига има зато важности. јер својим садржајем упућује на Јадранско море, упознаје нас у опће, а затим посебно, с фауном и флором, са биљкама и животињама, њиховим начином живота, међусобним односима. Кад се зна, да наш народ станује само на обалама једног мора, Јадранског мора, и кад Срби немају другог свог мора, треба и мора свак интелигентан Србин и Хрват да тежи да се упозна боље и дубље са својим морем. У том послу добро ће му доћи књига проф. Бабића. Немци имају своје омање приручне књиге за излетнике од СоЈт-а и А. Steuer-a. Ове су књижице намењене да упознају ширу публику са биолошким чињеницама Јадранског мора. Код нас ће задоволшти ту потребу књига Бабићева, и ако је много темељније и научније обрађена. Писац је хтео, како сам каже, да проучи слику живих створова морског подручја јадранске обале. Да се не би упуштао у појединости, што би изнело велику књигу, он је оцртао биолошке м бнономске прилике Јадранског мора тек у главним цртама, бацивши само неколико погледа на тај занимљив свет. Најпре говори о опћим приликама Јадранског мора, о њиховим утипајима на биљке и животиње, на индивидуалну егзистенцију, развој и распрострањење појединих група (рпа). У специалном делу говори о флори Јадранског мора, спомињући црвене, маслинасто смеђе, зелене, модрикасто зелене алге и кремењашице (Diatomeae); затим о фауни, почињући од протоцоа па до /шсаваца. У два последња поглавља расправља занимљиве чиње-