Delo

КЊИЖКВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 141нице о светлуцању морских бића, слузавости („море цвета“) и мирису мора. Хњизи су додате слике у облику таблица, које су исто тако лепо изрдђене као и у Лангхоферовој књизи. Dr. Славко Шећеров. Каква је наша омладина, успомене и рефлексије од Александра Цветковића, свршеног матуранта; предговор од Јована Гроздановића, свршеног матуранта. Крагујевац, Народна Штампарија, 1913, цена 1 дин., стр. —V— 96. Средњом школом није задовољан нико и нигде. Последњегодине представљају, и у Европи и у Америци, низ напора да се средња школа, којој се нашло разлога учинити низ замерака, преуреди, створи бољом. Нису задовољне државе, нису задовољниљуди који се школом теориски занимају, нису задовољни наставници, нису задовољни породица ни ученици. Мењало се уређење школа, мењали се програми, наставни планови, методи. На све стране се тражи нешто што има да спасе школу од данашњег стања, стања блиском банкротству средње школе. Држава налази да ученици који изилазе из средњих школа, не износе ни довољну количину знања ни знања довољно солиднога; да ученици не остављају средњу школу тако спремни, да са успехом настављају своје највише образовање, и сву кривицу баца на ученике. Породица налази да је, на против, држава дала школе које и дуго трају и не дају оно што је појединцу потребно. Отуда велике разлике у схватањима једне и друге, отуда страховите оптужбе једне противу друге и тражење помоћи. Права мера није нађена и, вероватно, неће се моћи никада ни наћи, поред највећег труда да се у томе успе. Она се, вероватно, неће наћи из простог разлога што држава не може да замисли средњу школу друкчијом но што је данашња: монополисана школа; што породнца тражи нешто што је немогуће: да таква школа, која униформише, нивелира и разне и интелектуалне и моралне и физичкеподобности, да сваком појединцу оно што њему лично треба. При таквој неједнакости захтева, циљева и средстава, немогуће је потпуно уклонити тај неизмерни сукоб тежњи и отуда то обострано незадовољство. Тражећи резултате сувише велике и немогуће и, природно, не успевајући у таквим жељама, и држава и породица стално пребацују или подбацују, не срећући се у