Delo

КЊИЖ1 ВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 143 тона и веома антипатичних и ружних страница оно, што је најбо.ње Јесте уверење којим је писана. Уверење спасава све остало. -*То је књига, вели се, успомена и рефлексија. Врло мало успомена и сувише рефлексија, у ствари. А колико би било боље, да је обратно. Рефлексије значе напад, не довољно јасно израже^Хи-^вГко казан најјачим речима, на данашњу „класну" средњу школу, на гимназију, „институцију владајућег друштвеног система“. Може бити да је писцу драже помислити на овај део његове књиге — у којој се претресају сва питања која се тичу гимназије — међутим тај део је и мање основан и неуспешније казак од успомена или и рефлексија, али само оних које су везане за школу коју је писац имао пред собом. Тачне и основане су н.пр. све примедбе, учињене методу по коме се раде природне науке. „Како смо учили природне науке? вели писац. Ево како. У зоологији1 смо слушали само голо описивање без довољно експеримената. У ботаници смо тако исто радили. Физику нисмо готово никако довршавали. Хемију смо такође радили без експеримената, јер се наставник бојао да не експлодира какав гас и нас све баци у ваздух! Таnta' eruditio!... Минералогију смо бубали на памет. То ми је био најодвратнији предмет. Наставник је био права чекртаљка. Геологију смо само почели“. . ,3a четири године свога учења зоологије и ботанике, свега смо двапут ишли у поље а једанпут у кабинет... Иначе све се остало свело на б у б а њ е. Бубати класе, бубати редове, бубати феле, бубати најситније одлике индивидуа зоолошких и ботаничких — то је значило учити зоологију и ботанику“. За физику вели : „Ту смо додуше посматрали физичке појаве и на експериментима, али готово увек непотпуно, јер су експерименти (?— ваљда инструменти) по правилу били покварени и ислужени. Програм смо прелазили са вратоломном брзином, тако да смо имали времена само површно да загледамо у ствар, да би је заборавили чим окренемо главу“. За наставу из хемије зели да његова генерација из ње „није изнела никакво знањеТ По опроштајним речима, које упућује своме наставнику из хемије, изгледа да је морало тако нешто бити, јер му он вели: . Нека му је арам!“- О настави из латинског- језика — а он је противан учењу класичких језика у гимназији — писац вели: 1 У цитатнма. у свему се сачувало како ie у писца. - Ст. 39, 40 и 41.