Delo

144 Д Е Л 0 „За шест година ми смо прочитали само по неколико глава из појединих класичних књига(!), па и то не у вези, јер смо масу глава прескакали и масу цепкали на поједине лекције, тако да при идуИој лекцији увек смо заборављали шта је пре било".1 * Али, у овој књизи успомена и рефлексија, има једна ствар која је поражавајуИа по школу: мржња, страховита, безмерна, неразумљива мржња према наставницима, изражена најјачим речима, често врло ружним. У почетку, у предговору, који је такође писао „свршени матурант“, вели се за односе између васпитача и васпитаника да су „крвнички“. „Непријатељство међу ученицима и професорима је хронично“. А књига се завршава овом красном квартином: „Проклегство и теби гимназијо срама, Где не има другог, осим стиду храма, Где се сваки цветак још у клици рани, Где морал и трулеж јато црва храни“1 2. Најблажа реч, која је у овој неразумљиво колеричној књизи употребљена, јесте „полицајац“. Наставници су „забограли, убуђали и плесниви“3. Педагошка настава у данашњој гимназији састоји се у грубости и дивљачности појединих quasi наставника1'. Они немају „никаквог педагошког знања“4. Или овај став пишчеве исповести: „Карактеристично је, вели он, да ја у своме гимназиском школовању никада нисам волео ни једнога свога наставника. Да ли је то она вековна провалија (!), која је постојала и која данас постоји између ђака и наставника, или је то нешто друго? Може бити да има и тога. Ни један наставник није одговарао моме духу. А највише сам мрзео наставнике, што су били до зла бога ограничени, педанти, hartnackig-иитесногруди par ехсеПепсе. Никако нисам могао да их двојим од најобичнијих ф и л ист а р а“г\ „Једна општа црта већине професора је: лењост. За све време свог гимназиског школовања променио сам н дошао у додир са масом професора и нигде не видех оне љубави према своме позиву, оне љубави према своме 1 Ст. 28. 2 Ст. 96. 8 Ст. 44. * Ст. 55. * Ст. 57.