Delo

КЊИЖКВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 145 предмету, д>убави, која једина може да рађа успехе. Нигде не видех лну веру, ни прегнуће за рад1*1. Ни код једнога професора*не нађосмо тежње за усавршавањем у својој области. Нигде се не*опажају благотворни утицаји њиховога рада. Нема оне преданости и пожртвовања у послу, преданости, која води успеху. Нигде нема жеље да се односи између професора и ученика доведу у прави, истински васпитачки однос. Нигде тежње да се васпцтачев дух приближи духу васпитаника. Васпитачи су увек на великом растојању од ученика. Приближити се ученику за њих значи изгубити свој бирократски ауторитет. Бирократска удаљеност професора давала је ученицима увек утисак одвратности. Професор је увек био „непријатељ“ ученика. Њему се подваљивало на најразноврсније начине-. „И сваки је професор код свих ђака омрзнут, смртно омрзнут"8. И, да не би остало овако само на речима, писац наводи и примедбе. За једног наставника вели да је „имао обичај да се буфи на ђаке и да их назива разним погрдним њменима“. Други опет „спава на часу“. „Сећам се — како је „латинац“ изводио по 10—15 ђака и за једну реч, коју нису знали, терао све на место и у каталогу записивао јединице и двојке. Исти латинац бцо ivjh је разредни старешина, а био је аљкав и неуредан; ста/Јцо није имао по неко дугме на прслуку, те му је врло често и кошуља испадала. Често је зевао не заклањујући руком уста. Qh нас је цреглеђивао (!) готово сваког његовог часа, да ли смо чисги и да ли нам је све у реду. Кад би видео да други нема дугме, он би му викнуо: „Бубо једна, а зашто то не зашијешН О цеком наставнику, „на жалост природњаку", вели да је, кад му ђак не зна, говорио: „Ако ти га викнем мајци јединицу, науццђеш ти то мени одмах!“Ј И то нијесве: у овој књизи, међу успрменама о наставницима, има ствари још горих од авих ццведених. Само. Само, после свега овога, остаје ономе који прочита ову књигу, да се запита: ко је више несрећно рђав и тужан, наставници, који су били пред очима писцу и његову другу, 1 Ст. 57—58. Ст. 58- 59. 3 Ст. 59. 1 Стр. 60 и 61. Дело, књ. 67. 10