Delo

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛКД 157 финитивно израђени. Личности још нису довољно рељефне. Између многих потеза, који собом стварају физиономију личности, теш^о се чоже распознати сама физиономија. Нацрт за драму још“*шје дефинитиван. Основна идеја драме, несталност жене и несталност љубави, више се дознаје из причања, него из неодољивог развоја драме. И због свега тога нема јединства каракте-pf'..-H-ft јединства радње. И због свега тога има и непотребних сцена и, с друге стране, нема потребних сцена. Има наговештаја које је требало развити у сцену, као што има сцена које је требало редуцирати до наговештаја. Г. Чекићева режија врло је интересантна и скроз уметничка. Ни Г. Андрејев ни Г. Чекић не одушевљавају се незграпном и неуметничком спољашном режијом каква је децениама беснела на нашој позорници. Тапецирера и декоратера без укуса заменили су, једва једном, уметници од укуса и знања. Г. Чекићева режија је суптилна и дискретна. Он је овај комад стилизовао као једну интимну породичну драму и то му даје једну велику и јединствену драж. Али, ма како добар и предусретљив редитељ био, он није кадар глумцу да да ни талента ни укуса. Госпођа Таборска није могла бити добра, јер јој недостају све особине потребне за овакве карактере. Њезина интелигенција је незнатна, њезин темпераменат мали и буржоаски, њезина трансфигурација минимална. Г. Љ. Станојевић је, једва једном, почео ценити „смерност природе“, тај први и најузвишенији принцип у глумачкој уметности. Г. Богић се, као у већини прилика, истакао само својом дирљивом, али непродуктивном марљивошћу. П. С. ТалетоА.