Delo

» • I I Б Е Л Е Ш К Е « КЊИЖЕВНОСТ. Mil. R. Vesnitch, Cardinal Alberoni: ап italian precursor of pacifism and international arbitration. Translated from the French by Dr. Th. Henckels, D. C. (Rcprinted from the american journal of International I.aw, јапиагу 1913, p. 107, 8°). Ова студија r. ВесниНа, која je ирво изншла на француском језику, па затим објављена у наведеном Американском Часопису за Међународно Право, одакле је засебно оигтампана, има за циљ да упозна јавносг са једним готово заборављсним борцем за пацифистнчке идеје, Кардиналом Алберонијем. О Алберонију и његовом политичком раду мисано је доста и постоји ппилична лигература, коју је r. ВесниН исцрпно навео, алн се рад његов на остварењу •светског мира нмје довољно ценио Заслуга је г. ВесниНа што је ту делатност Кардннала Албероиија више истакао и изнео на светлост. Жил Алберони родио се у Пиаченци 1664 год., од сиротних родитеља. Васпитан је у једном манастиру, где су његов таленат и вредноИа одмах запажени бнли Политичку кариеру иочео је као инсар војводе Вандомског, команаанга француских трупа у Италији, који га лонеде у Француску, где буде преноручен краљу и ускоро послан у Шпанију, у нарочиту мисију код Филипа V. У Шианији јс својнм акгивним учепЖем у поштичким н дворским иитањима дотерао to највишег иоложаја, поставши, и ако странац, шпански кардинал и министар председник. Као пацифист Кардинал Алберони заслужује пажњу због свог написа: Progettо đel Саrd i паIе Аlhero п i, рет ridurre Г Impero Turchesco alla obedienza deiPrincipi Cristiani eper dividcre tra dieesselaconquista del Mcdesimo, који je изашао у 1736 год. једноврсмено и на немачком и енглеском језику. То је формални предлог за решење Турског Питања и потчињење Турака хришћанској Европи. Он се састојао у овоме: Немачки цар да спреми 100.000 људи, руски цар да крене против Татара 100.000 људи. Краљеви Пољске, Данске и Шведске да опреме заједнички 50.000 војника. Краљеви Франиуске, Шпаније, Сицилије, Португалије и Сардиније, републике Венеција и Т>енова са кантонима швајцарским да крену војску од 120.000 људи, свега континенталне војске 370.000. Ратних лађа да се спреми 100 н фреглта 40. Детаљан план се износи даље о оиерацијама, па онда долази пројекат о подели турске империје и новом уређењу у тим земљама. Тај се пројект састоји у овоме: Војвода од Холштајна има да се прогласи за цара у Цариграду. Свс турске земље у Азији и Африци са провинцијама у Европи имају да потпадну под то царство, са следећим ограничењима: Римски цар немачких нација има да добије, као накнаду што јс одбијао нападе Турака, целу Босну, Србију, Славонију, Македонију и Влашку. Положај тих провинција изједначио би сс са положајем осталих земаља Хабзбургових у смислу прагматичке санкције. Русија има да добије Азовску и Татарску област у Азији, а зато he свој део Финске уступити Шведској, ради одржања мира иа Севсру. Француска да се задовољи Тунисом, Шпанији да припадне Алжир, а Португалији Триполис. Енглеска добија Крит и napofu Смирну, Холандија Родос