Delo

Д Е Л 0 1,60 следн,е креце на страним језнцима овс радове: 1) Antike Denkmaler in Serbien tJahresheltc des osterr. archiiol Institutes, Band ХШ). 2) Catulls Ll. Gedicht und sein Sapphisches V'orbild (Wiener Studien, Band XXXII), 3) Hasdrubals iMarschziel un Metaurus-Feldzuge (Klio, Band XI), 4) Alexandre-le-Grand sur le Danube (Xenia, Атина 1912), o) Neue Funde in Serbien (Archaologischer Anzeiger, 1912), (i) I Boii ed i Rauraci nell’ emigrazione elvetica del 58 av. Cr. (Bollettino di Fiiologia Classica, XIX), 7) Dispensator (Ruggiero, Dizionario Epigrafico, у ком je Dr. Вулић сталан сарадник), 8) S. E. Stout, Тпе Governors of Moesia (Berliner Philologische Wochenschrift, 191 н), 9) више чланака у Pauly-Wissowa, Realencyclopadie etc., где Dr. Вулић такођер стално сарађује, 10) l.e sedi dei Triballi (Studi Romani, 1912). Миливоје M. Савић, Производња кудеље и ужарска кућевна индустрија у врањском округу (Београд, 1912) Познати наш стручњак за домаћу ироизводњу и индустрију г. М. Савић оштампао је под горњим насловом из „Царинског Еласника" своју најновију студију из области народне производње. Индустрија кудеље је најважнија кућевна индустрија у Србијн. Г1рисаједињењем Гиљана и Прешева, она ћс се још појачати, те ћемо, после lllnaније, доћи на прво место по производњи кудеље и ужарије. Г. Саваћ је са ретком стручношћу ушаоудетаље овог питања, изнео његов историски развој н ланашњи положај, а тако исто предложио неколике практичне мере за будући развитак ове тако важне гране наше радиности. Књига је написана врло јасно, те је препоручујемо и широј пубдици, а нарочито људима којр се ннтересују тим питањем. Цена joj је једаи динар. Dr. У, Dr. N. Marjanovitsch, B6hm-Bawerks Zinstheorie (Bonn, година? S- 101, 8°). Добили смо на приказ студију г. Dr. Марјановића о теорији интереса аустриског економисте Бем-Баверка и постараћемо се да је лругом приликом опширније прикажемо. РАЗНО. „Просвјета“, просвјетно и културно друштво Срба у Босни и Херцеговини. Из „Споменице* о прослави десетогодишњице „Просвјете" добили смо прилике да се боље упознамо са мисли ма, које су о народном просвећивзњу изнете приликом прославе и које је мисли 11росвјета желела чути ради што успешнијег својег делања. Том приликом изнет је у Сарајеву један значајан предлог r. Павла Поповића проф. Универзитета о оснивању Народног Универзитета о трошку Коларчева Фовда. Г. Поповић је саошитио, да Фонд Коларчев мма око 3.000.000 динара, са годишњим нриходом од 120.000 дин. Са тим новцем Moiao би се одмах основати један слободан, популарни народни универзитет, који би био од недогледног значаја за народно просвећивање Ми жалнмо што је предлог г. Поповића прошао у Србији тако рећи неоиажен и, саопштавајући га овде сада, ми ћемо се потрудити да ускоро проговоримо опширније о остварлшвости ове такокорисне идеје. Исправка. Молимо читаоце да исправе две штампарске погрешке у песмама Т. Ђукића, и то: у песми „Сећање“ у треНем стиху озго место „иадаи, треба „нада“; а у песми „Јутро1- у претпоследн.ем стиху место „знам“, треба „знашЈ. В Л А С Н И К АЦА М. СТАНОЈЕВИЋ УРЕДНИК ЛР. ЛРАГОЉУБ М ПАВЛОВИЋ havnaprjd lucnTHje ОКраЈ1онић*‘ Д^мнтрија Гаврилони^а (npel)e А М Станојевића) (Кнсгн^е Љубице улица бр 6)