Delo

Нећу и — квит. Мени је та и пре бшк> непријатнск Али зашто, зашто? жалостио се Миша. Непријатно ми је да говорим. Ако не разумеш, не мари ништа: то се не тиче ни немачког, ни математике, ни латинског. Свима нам ie било и жао и криво. Отада Милева му више никад није изишла пред очи. Сестраје сама уносила ужину, али он више никзд ништа није хтеоузети. Кад је Миша наваљивао, он је одговарао: —- Немој самода дангубиш узалуд. Једи ти, а ја ћу да причекам — и онда би почињао да претура по књигама. Био је мај. Ладолеж је пред кућом, пењући сеуз разапете канапе, правио читав зелени хладовити бедем, по коме су се шарениле плаве и црвене трубице. Лепи човек је ћутао, као да ништа друго не зна, већ само на своје лепо одело мисли. А резеда је мирисала и тужила за нечим... Сестра и ја смо седеле напољу на клупи и требиле трешње за слатко. Ђаци су у собици радили. Била је врућина, али се морало радити: то су били последњи школски дани, последњи. напори да се поправе двојке. Миша одједном изиђе: Просто ћу да излудим. Молим те, сејо, да попушим самопола цигарете; одмах ћу да будем паметнији. Сестра допусти. Увек се њему попушгало. Ја одох у собу код ђака. Он устаде. Хтела бих мало да разговарам о Миши. Шта мислите хоће ли да пређе? — рекох ја и готово се збуних од његовог погледа. Он ме је добро одмерио. Хтео је да види да није то нека снисходљива љубазност према њему или неко учтиво: ,.Е, ти, примао си паре, сад гледај како знаш да пређе“. Разумео је одмах да није ни једно ни друго. Видео је да ја по богатству пре на њега личим, него на Мишу и осетиО' је да га поштујем. Одговори ми сасвим отворено: — Не знам. За све предмете јемчим, а за немачки не јемчим. Он има двојку, а не зна за четворку. С немачког на српски и које како, али са српског и синтаксу баш не зна. Све зависи опет од професора: он врло добро зна шта Миша зна, шта не зна и ако хоће, може да му поправи оцену. А прозваће ra зацело, обећао' је. Иначе нема више ни једне двојке. Поправио је и из математике и из латинског. Није, није озбиљан Миша... Ја сам га гледала. Мала врло лепа уста, нежна и румена*