Delo

Ђ А К 167 сасвим девојачка а иза њих дивни бели зуби. Брада и доња вњ лица необично фино и лепо оцртана. Нека сасвим женска лепота. Али гррњи део лица! Нос орловски, чак мало несимпатичан као кљул у колца, кукаст, шиљаст; обрве снажно извијене и између њих' црте озбиљне и енергичне. Али очи опет лепе и плаве и нежне, па ипак дубоко озбиљке. Чело високо, бело и чисто, а коса врло мекана и плава, као у детета. Чудан, врло чудан утиc&t 1теки пригушени унутрашњи живот пламтео је испод те мирноће сиротога ђака и понижени разум скривено се бунио. Колико ли је нежности живот угушио својом свирепошћу, колико једа и пакости посејао својом неправдом? Откидати од себе, па давати другоме — оно најдрагоценије. Зашто? За новце. Траћити своје време, време своје младости, заглупљивати свој ум који би могао високо да полети, развијајући другога, помажући другоме — за новац, за бедни новац, без кога не може да се живи. Да ли му се учинило да га ја сажаљевам ? Он се мало намршти и без воље ми одговори на питање које се тицало њега и његових кондиција. Било ми је некако нелагодно. Лесте ли свршили оговарање, да уђем? — као поручен викну кроз прозор Миша који је већ био попушио своју половину цигарете и пуцкао прецветалим цвећем ладолежа, што га је, као дете, занимало. Уђи, доста си дангубио, а већ с оговарањем нећемо се снебивати ни пред тобом — рече му необично озбиљно ђак. Ја сам изишла с неким осећањем стида и било ми је криво и што сам долазила. Шта је друго, него радозналост? Десио се срећан случај и Миша није пао ни из једног предмета. Али некако одмах тих дана се нешто мало разболи и сви се уплаше и одведу га у бању. Пре годину дана умро је Мишин старији брат и он је сад јединац. Доктор је рекао да није ништа опасно, али да би могао да иде у бању. Да би болест још у почетку спречили, они се пожуре и оду. На ђака смо сви. и заборавили. Дабогме, Миша се брзо опоравио на чистом ваздуху без лекција и кад се вратио ступио је у апотеку као почетник. Допала му се „латинска кујна“, рецепти, сам његов „шеф“, како је он звао апотекара, једном речју све му се допало и он се већ разним латинским именима разметао као нек'и зналац пред нама. Тако је прошла зима и дошло пролеће и — њему се већдосадио сав тај посао. Почео је да говори: