Delo

170 Д Е Л 0 увек имао петицу из немачког.— „Зар те није срамота, четврти разред, а не знаш да извучеш квадратни корен. Како могу да те научим кад ти сам нећеш?...“ „Ниси озбиљан, ниси озбнљан...“ — Ех, то је рекао исто као и мени некада кад је био најздравији. После је ћутао. Ја сам поседео још нсколико минута и побегао сам. Шта ћу тамо где се не може више помоћи? Мдем ја сад у апотеку, а вама препоручујем да се умирите. Да смо се сетили, управо да смо знали пре, па и да покушамо нешго да помогнемо, а сад, кад је већ доцкан, зашто се узалуд кидати? И он оде. Ми смо дознале мало више његове историје. Сестра му је боловала од туберкулозе, а он је трчао по кондицијама, и спавао у тој истој соби. Кућа је изван вароши међу циганским кућама и има свега једну велику собу и кујну. Зарађивао је осамдесет динара месечно и ишао у школу. Давао је тридесет у кућу, а педесет остављао у штедионицу. Говорио је: „То не сме да се дира ; треба ми за нешто“. Кад је сестра умрла, он је морао нешто да потроши. Јер отац је лончар и његова је зарада бедна. Дакле, један ђак је издржавао готово целу кућу. Кажу да га је било жао и да је прекорео оца што и он не заради мало више.^ Кажу и да је већ био постао амишан, грамзив на новац. Макар и јефтине часове, само да заради новаца. Просто се сатирао. На пратњи је озебао, али није хтео да се лечи. Зарекао се да оних двеста динара, што је још остало у штедионици, ни зашта на свету не сме да се дира. Ишао је у школу, ишао приватним ђацима, учио себе, учио друге. И сањао — ко зна шта? Можда крај патња и награду? Ко зна шта је хтео да купи за те крваве новце? О, сигурно нешто врло паметно или врло корисно! Ко зна шта се спремало у тој глави, шта је хтела та воља? Он то није никоме позеравао. Случајно баш тих првих дана слабости, имао је неку непријатност с једним професором. Добио је четворку из немачког, он који је у целој гимназији најбоље знао немачки. Онако нервозан и слаб, протестовао је, није могао да се уздржи и професор га је укорео. То му је већ било много. И кроз два, три дана већ није ишао ни у школу, ни на кондиције. Легао је. Доктор је казао у почетку да није ншша опасно, и он није хтео да крњи 200 динара из штедионице. Боловао је и једио се. Али кад од инфлуенсе постане друга болест, страшна и брза, онда