Delo

182 Д Е Л О дан, раби умоли своје да ra метну у мртвачки сандук са разглављеним прстима и однесу у синагогу пред олтар. И кад се имала одслужити „Кедуша"1, раби даде знак, да he он да очита „Светост“. Посред велике тишине у храму, раби Амнон, у песничком. надахнућу, изговори прво један спев, пун туге и вере, и тек што га доврши, неста га пред очима целог народа у цркви. Из одра у ком лежаше, диже се к небу само свети дах... Ниједан од наших није изневерио веру својих праотаца у вреви живота међу другим народима, и због тог постојанства» треба гледати кроз прсте, ако који ради мира и љубави, попусти мало од обичаја и навика, што јако одскачу својом особеношћу. Зато вам кажем, загледајте прво у саме себе, па онда судите другима. А сад, мир вам!“ Пошто још једри и слободоумни рабин Сасон не беше њихов човак, то од њега одоше право парнасу Израиљу, чија гвоздена рука против „Тиквана" уливаше страхопоштовање простој маси. Парнас Израил беше међугим својим књижевним радом за школу и цркву дошао у додир са људима новог покрета, међу којима беху многи блиски рођаци његових противника. Уверивши се о њиховој доброј вољи да иослуже напретку општине, он стаде наклоно пратити њихов рад и очински их потпомагати својим искуством, дајући сваком приликом знак, да је своју странку растурио. Гледајући и слушајући сад ове занесењаке и необразоване људе, парнас Израиљ згрози се од самог себе. Учини му се, да су то зли дуси, што је он заклињао, да изађу из кутова где је сметлен дрожд преживелих мисли мрачњачких времена. У мислима оцени свој рад у општини и, пред духовним очима, искрсну му слика једне бујне реке, коју је он претворио у жабокречину, подигнувши помоћу ових буквана уставе на њена ушћа. Дуго је стајао пред њима, ћутећи, и наједанпут, као да се прену из тешког сна, рече: — Доста! Одкад утроба заповеда глави?! Зар безумље сме да суди разборитости?! Рђаво сте се на мене обратили. Разиђите се и повинујте се новом реду. Тешко оном, ко се буде успротивио! Руља устукну и многима заклецаше ноге. Парнас Израиљ,. као да је за главу. порастао, баци на њих орловски поглед и показа руком врата таком заповедничком крутошћу, да су људи пред њим стали узмицати, као зверке пред бичем укротитеља. 1 „Светост", значајни део службе.