Delo

74 Д Е Л О 111 Други брак и друга деца. Отресавши се четворогодишњег Миће, Фјодор Павловић се врло брзо после тога ожени по други пут. Тај други брак трајаше једно осам година. А ту другу своју супругу, такођер врло младу личност, Софију Ивановну, он је узео из друге губерније, V коју је био свратио због неког ситнијег предузећа, у друштву са некаквим Јеврејином. Фјодор Павловић, премда је бекријао, и пио, и претеривао, но никад није престајао занимати се смештањем свога капитала, и удешавао је своје послове увек срећно, премда, наравно, скоро увек доста подло. Софија Ивановна беше сиротица, већ у раном детињству остала беше без игде икога, кћи некаквог бедног ђакона, одрасла у богатој кући своје добротворке, васпитатељке и мучитељке, неке важне бабе ђенералице, удовице ђенерала Ворохова. Појединбсти не знам, али сам слушао само то, да су ову подсвојкурањеницу, кротку, незлобиву и покорну, једаред извадили из омче од конопца, коју је она обесила о клин у мутваку, тако јој је тешко било сносити обест и вечне прекоре те, очевидно, зле бабе, која је у ствари била само најнесноснија будала од пустог нерада. Фјодор Павловић понуди своју руку, онп се распиташе, ко је он и шта је, и отераше га, и ето ту он, као и у првом браку, предложи овој сиротици, да је крадом одведе. Врло, врло је, може бити, могућно, да чак ни она не би пошла за њега, да је за времена могла дознати о њему што више појединости. Но он је живео у другој губернији; а и шта је другб могло разумевати шеснаестогодишње девојче осим то, да је боље да скочи у воду него да и даље остане код своје добротворке. Те тако јаднпца промени добротворку за — добротвора. Фјодор Павловић не „узе“ овога пута ни пребиЈене паре, јер се ђенералица беше ражљутила, ништа не даде и још сувише их обоје прокле; но он није ни рачунао овога пута, да што узме, него се само саблазнио необичном лепотом невиног девојчета и, пјто је главно, њеним невиним изгледом, који је поразио њега, сладострасника, досадашњег порочног л>убитеља само грубе женске лепоте. Мене оне непине очице као да бритвом тада по души мазнуше, говорио би он доцније, церекајући се на свој начин. •V осталом, кол развратног човека је и то могао бити само сла дострастан нагон.