Delo

НРАЋА КАРАМАЗОВИ 75. Не добивши никакве „накнаде“, Фјодор Павловић се није много .,формао“ са својом супругом, и, користећи се тиме, што је она, ,Аако pdui, пред њиме „крива“, и што ју је он, тако рећи,. „из конопца извадио“, користећи се, осим тога, њеном феноменалном смиреношћу и покорношћу, он погази ногама чак и најобичнију брачну пристојност. У кућу, ту иред женом, долазиле су рђаве"женске и приређивале су се оргије. Саопштавам као карактерну црту, да је сл^га Григорије, мргодан, глуп и тврдоглав. зановетало, који је мрзео пређашњу госпођу Аделаиду Ивановну,. овога пута стао на страну нове госпође, бранио ју је и свађао се због ње са Фјодором Павловићем на начин, скоро недозвољен за једног слугу, а једаред је просто чак силом растерао оргију и све несретнице, што се беху које од куд сакупиле. Доцније се код несрећне, од самог детињсгва застрашене младе жене појави некаква живчана женска болест, која се понајвише налази код простог света у сеоских жена, које се због те болести зову кликуше1. Од те болести, са страшним хистеричким наступима, болесница је неки пут чак губила свест. Но ипак је родила Фјодору Павловићу два сина, Ивана и Алексија првога прве године брака, а другог после три године. Кад је она умрла, мали Алексије беше у четвртој годиници, па премда је то чудновато, али ја знам, да је он матер после за цео живот запамтио, наравно као кроз сан. После њене смрти са децом се десило тачно оно исто, што и са првим, Мићом: отац. их сасвим заборави и остави. те доспеше оном истом Григорију, и опет, као и пре Мића, у његову избу. У изби их нађе стара будала ђенералица, добротворка и васпитачица њихове матере.. Она је још била жива, и за све време, свих осам година, не могаше заборавити увреду, која јој беше нанета. О живовању њене „Софије“ за свих осам година она је испод руке добивала најтачније извештаје, и слушајући како је болесна и у каквом чуду и покору живи, једно дваред или триред на глас је изговорила сиротим женскињама, које је из милости или пријатељства држала у кући: „Тако јој и треба, то је њој Бог за незахвалност послао“. Равно три месеца после смрти Софије Ивановне, ђенералица наједаред лође у нашу варош лично и право у стан Фјодора Павловића, и свега проведе у вароши око пола сата, али много уради. 1 „Внкачнце‘ <кликаи. = викати, заломагати).