Delo

76 Д Е Л О Беше вечерње доба. Фјодор Павловић, кога она за свих осам година нигда није видела, изађе пред њу поднапит. Причају, да му је она одмах. без сваких објашњења, тек што га је спазила, дала два ваљана шамара и трипут га је повукла за косу од горе на ниже, затим, не додавши ни речи, упутила се право у Григоријеву избу деци. Опазивши на ирви поглед, да нису умивена^и да су у прљавом рубљу, она одмах ћуши и самога Григорија, и саопшти му, да она узима и води обоје деце к себи. Затим их изведе у чем се беху затекли, умота их у велики шал, метну их у каруце и одвезе их у своју варош. Григорије отрни гу ћушку, као оданн слуга и роб, не одговори ни једну грубу реч, и кад је пратио стару госпођу до каруца, он јој се ниско поклони и од срца јој рече, да ће јој „за сирочад Бог платити". „А ти си ипак клипан!" викну му ђенералица, одлазећи. Фјодор Павловић, размисливши о свему, нађе, да је добро урађено, и у свом формалном пристанку у погледу васпитавања деце код ђенералице пристаде на све тачке. А о добивеним шамарима сам је ишао те причао no свој вароши. Десило се тако, да је и ђенералица наскоро после тога умрла, али оставивши ипак у тестаменту сваком дечку по хиљаду рубаља, „за њихово школовање, и да се сав тај новац неизоставно потроши на њих, али с тим, да им буде доста до пунолетства, јер је такав поклон и сувише доста за такву децу, а ако је коме по вољи, он нека сам одреши ћемер па нека им да више“ — и тако даље, и тако даље. Ја тестамента сам нисам читао, али сам слушао, да је баш тако нешто чудновато и сувише необично било у њему казано. Него главни наследник бабин био је неки поштен човек, председник племства тамошње губерније, Јефим Петровић Поњенов. Споразумевши се преко писма са Фјодором Павловићем и погодивши одмах, да се од њега неће моћи искамчити новаца на васпитање његове рођене деце (премда он никад није отворено одбијао да да, него је само у таквим приликама увек одуговлачио, при чем би се чак неки пут упуштао у изливе нежних осећања), — Пољенов сам приону и заузе се за сирочад и нарочиго заволе млађега од њих, Алексија, тако да је овај дуго време чак и растао у његовој породици. То молим читатеља да има на уму одмах с почетка. И ако су икоме ови млади људи били обвезани за своје васпитање и образовање за цео свој век, били су обвезани- баш том Јефиму Петровићу, најблагороднијем