Delo

82 Д Е Л О због тога. Па не само то, него он је у том погледу био дотле дошао, да га нико није могао ни зачудити, ни уплашити, и то чак још у нзјранијој његовој младости. Дошавши у двадесетој својој години код оца, право у ту јазбину прљавог разврата, он, онако целомудрен и невин, само се ћутећки удаљавао, кад већ не би могао да гледа чудо, — али без и најмањег знака презрења, или осуде према икоме. А отац који је пре волео и знао живети по туђим кућама, те је према томе био човек фини и на увреде осетљив, и који га је спочетка неповерљиво и мргодно предусрео („много ми, вели, нешто ћути и много размишља сам за себе“), ускоро је међутим свршио тим, што га је почео страшно често грлити и љубити, и то већ после две недеље, истина, са пијаним сузама, у напитој осетљивости, али се видело да га је заволео искрено и дубоко, и тако, како, наравно, такав као он, никад никога није волео... Него, сви су тог младића волели, ма где да би се појавио, и то већ од најраније младости. Нашавши се у кући свога добротвора и васпитача, Лефима Петровића Пољенова, он је у толикој мери задобио за себе све у тој породици, да су га тамо сматрали сасвим као своје дете. А међу тим он је ступио у ту кућу још у таквим детињским годинама, у којима човек никако не може очекивати од детета неког срачуњеног лукавства, варања или вештине да се намеће, или да се допадне, вештине да неког наведе да га воли. Тако, да је он природно и непосредно имао у себи, тако рећи у самој природи, дар, да изазива према себи нарочиту љубав. Исто је то било са њим и у школи, а међу тим, човек би рекао, да је он био баш од гакве деце, која изазивају према себи неповерење другова, неки пут подсмевања, па чак и мржњу. Он је, на пример, имао обичај, да се замисли, и чисто као да се издвајао од других. Он је од најранијег детињства волео да се склони негде у угао па да чита књиге, а међу тим и другови су га заволели, да сте га без поговора могли назвати општим љубимцем за све време, док је био у школи. Он је ретко бивао несташан, чак ретко весео, но чим би га погледали, сви би одмах увидели, да то никако није од неке мрзовол^е и туробности у њему, него да је он, на против, уједначен и ведар. Међу вршњацима никад се није хтео истицати. Можда се он баш стога никада и никога није бојао, а међу тим, деца одмах разумедоше, да се он ни најмање ие поноси својом неустрашивошћу, него гледа па као да не схвата, да