Delo

84 Д Е Л 0 али под каквим условима, он то ни сам није знао. И то му је била карактерна црта, и то у ве жкој мери, што он нигда није водио бригу, о чијем трошку он живи. У том је био потпуна противност свом старијем брату, Ивану Фјодоровићу, који се напатио, сиротујући две прве године на универзитету, хранећи себе својим трудом, и који је још од раног детињства горко осетио, да живи на туђем хлебу, код добротвора. Но та чудновата црта у Алексијевом карактеру не могаше се судити строго, јер сваки, ко би га макар најмање познао, одмах, при првом таквом питању, које би се појавило, бивао би уверен, да је Алексије као неки јуродив1 младић, коме кад би наједаред доспео у руке макар неки читав капитал, он би га, без икаквог размишљања и колебања, дао, чим би му ко поискао — или на какву добру сврху, или, можда, просто неком вештом обешењаку, кад би му овај заискао. И у опште говорећи, он као да никако није знао цену новцу, наравно не говорећи у буквалном смислу те речи. Кад би му давали омање суме новаца, да му се нађу, а које он никада није искао, он или по читаве недеље не би знао шта с њима да ради, или страшно не би пазио на њих, и за трен ока већ их није било. Петар Алексијевић Миусов, човек у погледу новаца и ћифтинске части врло осетљив и тугаљив, доцније, кад је добро упознао Алексија, изговорио је о њему овај афоризам: „Ово је, можда, једини човек на свету, кога ви оставите наједаред самог и без новаца на пијаци непознате вароши са милион становника, и он никако неће пропасти, нити умрети од глади и зиме, стога, што he одмах добити јела, људи ће се очас за њега састарати и негде га наместити, а ако га не наместе, он ће се у часу сам негде наместити, и то га неће коштати никаква напрезања и никаква понижења, а ономе, ко га је примио, никаквог терета, него ће, можда, још уживати у томе“. Гимназију није свршио; беше му остала још једна година, кад наједаред објави сзојим дамама, да иде оцу због једне ствари, која му паде на памет. Оне су га врло жалиле, и скоро га не хтедоше пуштати да иде. Пут је коштао врло мало, и даме му не дозволише да да у залогу свој сат, — поклон добротворове породице пред одласком у иностранство, — него га раскошно снабдеше средствима, чак новим хаљинама и рубљем. Он им међу 1 По.1 речју јуродив, која првобитно значи: глуп, безуман, — овде се разуме хришћански подвижннк, чија смирсност и покорност вољи Божијој површном погледу нзгледа налик на луднло, на верски занос. Прев.