Delo

БРАЋА КЛРАМАЗОВИ 85 тим врати џоловину новца натраг, изјавивши, да неизоставно хоће да путује трећсш класом. Дошавши у нашу варош, он на прва питањафћдитељева : „Зашто је управо изволео доћи, кад још није свршио школу?“ — просто ништа не одговори, него је био, како се прича, иеобично замишљен. Ускоро се показа, да истражује гроб сб£}е*"матере. Он чак сам признаде тада, да је зато дошао. Али тешко да је то био сав узрок његовог доласка. Највероватније је од свега, да он тада ни сам не би знао, нити би икако могао објаснити: шта се то управо као наједаред подигло из његове душе и неодољиво га вукло на некакав нов, непознати, али већ неизбежан пут? Фјодор Павловић му не могаде показати где је сахранио своју другу супругу, зато што никада није излазио на њен гроб, после тога како су закопали сандук, а како је то било доста давно, он је чак и сасвим био заборавио, где су је тада сахранили... Овом приликом да рекнемо коју реч и о Фјодору Павловићу. Он дуго времена пре тога није живео у нашој вароши. Једно три, четири године после смрти друге жене му, он пође на Југ Русије и нађе се напослетку у Одеси, где и проведе једно за другим, неколико година. С почетка се упозна, по његовим сопственим речима, „са многим Чивутима, Чивучићима, Чивама и Чивучадима1', а свршио је с тим, да је напослетку не само код Чивута, него „и код Јевреја бивао у кућу приман и дочекиван“. Човек мора помислити, да је у то доба он и развио у себи нарочиту вештину куцкати и тећи пару. А вратио се поново и ко начно у нашу варошицу свега на три године пре доласка Аљошиног. Пређашњи познаници његови нађоше да је страшно остарео, премда он ни из далека још не беше толико стар. Он се сада држао, није да рекнете, благородније, него неколико дрскије. Код те се пређашње будале наједаред појавила потреба, да сад он друге прави будалама. А понашати се скандалозно према женскињама волео је не само као и пре, него сад некако још и одвратније. Он ускоро постаде у нашем округу оснивачем неколико крчми. Видело се, да има једно сто хиљада, или можда нешто мање. Многи од варошких и околних становника одмах се код њега задужише, наравно, на сигурну залогу. А у последње време он се некако оклемпи и отежа, некако поче да губи одмереност, прибраност, паде чак у некакву лакомисленост, почињаше једно а свршаваше друго, некако се растрзаше и све чешће и чешће се јако опијаше, и, да не беше још увек оног лакеја Григорија,