Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 87 прошлости. Осим дугачких и меснатих кесица под сићушним му очима, вечнд безобразним, подозривим и подсмевачким, осим множине*дубоких бора на малом, но подебелом му лицу, — испод његове^шиљасте браде беше се обесио велики подваљак, меснат и појЈужи као нека кеса, што му даваше некакав одвратно-сладостр^стдн’’ изглед. Додајте томе још зверски грамжљива, дугачка уста, са дебелим уснама, испод којих се виђаху мали окрњци црних скоро изедених зуба. Он би се увек упрскао пљувачком, кад би почео говорити. У осталом, он је увек волео да се шали са својим лицем, премда је, канда, њиме био задовољан. Нарочито би указивао на свој нос, не врло велики, али врло танак, са јако истакнутом грбом: „прави римски", говораваше он, „заједно са подваљком — права физиономија старог римског патриција из времена пада римске царевине“. Тиме се он, канда, поносио. Доста на брзо после наласка гроба материног, Аљоша му наједаред изјави, да хоће да ступи у манастир и да монаси пристају да га приме за искушеника. Он објасни при том, да је то његова необично јака жеља, и да он моли од њега, као од оца, свечану дозволу. Старац већ знађаше, да је старац Зосима, који се спасавао у манастирском скиту1, учинио на његовог „тихог дечка“ нарочит утицај. — Тај им је старац, наравно, најпоштенији монах, — рече он, ћутљиво и замишљено саслушавши Аљошу, но скоро ни најмање се не зачудивши његовој молби: — Хм... дакле ти тамо хоћеш, мој тихи дечко! — Он беше у полак пијан, и наједаред се насмехну својим дугачким, полупијаним осмехом, који не беше без подмуклости и пијаног лукавства: Хм... а ја сам видиш баш тако и предосећао, да ћеш ти ма чим таквим свршити, — можеш ли ти то себи представити? Ти си од увек баш тамо тежио и гледао. Најпосле, не браним, ти имаш своје две хиљадице, то ти је опрема, а ја те, анђеле мој, никад нећу оставити, а и сад ћу тамо платити за тебе што устреба, ако заишту. Но, а ако не заишту, што да се намећемо, зар није тако? Јер ти трошиш пара, као канарица, по два зрна на недељу... Хм... Знаш ли, у једном манастиру има једно село близу вароши, и тамо је већ свима познато, да у њему само „манастирске жене живе“, тако их тамо зову, једно тридесет комада жена, чини ми се... Ја сам тамо био, и, знаш, занимљиво је, наравно, на свој начин, — то је ипак нешто ново, нека разноврсност. Рђаво је само у толико, 1 Усамљена ћелија, подаље од света, па и од манастира. У њој обично живи строго испосничким животом по један пустињик — монах.