Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 89 ипак ће лакше бити ићи на онај свет, кад поуздано знаш, шта има тамо'. А и лепше ће ти бити код монаха, него код мене, са пијано*1 старчекањом,' и са девојчурама... премда за тебе, као ни за анђела, ништа прионути неће. Но, да ако и тамо ништа за тебе-не прионе, ето ти зашто ти и дозвољавам: што се у то уздам.*, Теби није врана мозак попила. Планућеш и угасићеш се, излечићеш се и натраг ћеш доћи. А ја ћу те чекати: јер ја осећам, да си ти једини човек на земљи, који ме није осудио, дечко мој мили, та ја осећам то, и не могу не осећати то. И он чак заслини. Он беше сентименталан. Он беше пакостан и сентименталан. V С т а р ц и. Можда ће неко од читалаца помислити, да је мој младић био болешљива, екстази наклоњена, оскудно развијена природа, бледо сањало, клонуо, изнурен човек. Напротив, Аљоша је у то време био стасит, румених образа, ведра погледа, деветнаестогодишњи младић, пун здравља и снаге. Он је био у то време чак врло леп, лепо развијен, средње високог раста, тамно смеђ, са правилним, премда мало дугуљастим овалом лица, са сјајним, тамносивим, широко размакнутим очима, веома замишљен и, очигледно, веома спокојан. Можда ће неко рећи да црвени образи не сметају ни фанатизму ни мистицизму, но мени се тако чини, да је Аљоша био више него ико реалиста. О, наравно, у манастиру је он потпуно веровао у чуда, али, по мом схватању, чуда никад не збуњују реалисту. Неће чуда довести реалисту да верује. Прави реалиста, ако не верује, увек ће наћи у себи снаге и способности да не поверује у чудо, а ако чудо стане пред њега као неуклоњива чињеница, онда он пре неће пОваровати својим осећајима, него што ће допустити и признати факт. А ако га и допусти и призна, онда ће га допустити као природну чињеницу, која му само до сада није била позната. Код реалисте се не рађа вера услед чуда, него чудо услед вере. Кад реалиста једаред поверује,. то он баш услед свог реализма мора допустити и признати и чудо. Апостол Тома је изјавио, да неће поверовати док не види, а кад је видео, он рече: „Господ мој и Бог мој!“ Је ли га чудо нагнало да верује? Понајвероватније је, да није, него је поверовао једино с тога, што