Delo

42 Д Е Л О је била тајанствена, дубока и тамна, па ипак провидна, као... каозаљубљене очи. Мало даље два дечака ловили су мрежом рибу и, изгледа, врло се снебивали што их ми гледамо, јер су били наги. Ћурани мали — да су само знали како су лепи у води на сунцу, с мрежом у којом се праћакају неколико као седеф сјајних рибица. Стабла од врба бацала су тамо даље на осветљену воду црне сенке и цртала неке сасвим модерне слике. Силество гусака и патака пловило је по води. Патке жућкасто беле, а гуске снежно беле плове у јатима, као неке дивне флотиле које неће да ударају једна на другу. Тек промакне преко црне сенке од врбе бела прилика, склизне само и нестане је, изгуби се на блиставој белој реци, изгуби се као призрак, као машта, као мисао о срећи. Ја сам ћутала и држала у руци малу нежну ручицу и осећала одједном две јачине и две лепоте. И чинило ми се да и сама постајем јаком. — Хајд’мо, тетка, тамо, где сељанке беле платно — вукла ме је за руку девојчица која није хтела да ја ћутим тако дуго. И ја пођох полагано. Непрестано сам осећала ту топлу ручицу и моја је љубав падала на ту слатку главу, али су ме очи вукле даље, свуда унаоколо. И ја сам ишла врло полагано. Две сељанке су у плићаку, испод кога се светлио песак, белиле платно. Мало даље испред њих, да не би мутила воду, прала је једна жена вуну. По обали на трави било је разастрто платно да се суши. Једна баба и једна девојчица, предући лан, седеле су и чувале платно да га не прегазе и упрљају гуске; јер и на обали је било много гусака. После гњурања и пливања, оне су излазиле на ледину и ту шетале, сунчале се или спавале. Те што спавају биле су врло смешне: спавале су стојећи, само су главу завукле испод крила а кад ми прођемо, оне би само мало извукле главу, лепо нас погледале једним оком и одмах га затим опет заклопиле и главу под крило. — Је ли твоје? — упита ме баба, показујући дете. Помало и моје — рекох, смејући се — јер је моје сестре. — Нека је живо. — Хвала. И твоји. Мало смо се разговарале, али ја сам механички одговарала,. гледајући унаоколо. Ја не умем да се разговарам са сељанкама. Не знам, осећам се некако глупом, неприродном, готово лажном,.