Delo

Н А М Л А В И 431. јер не умем да уђем у њихов живот, а мени је непријатно да будем лажна и стидим се што не умем с простом сељанком да разговарам срдачно, као што бих хтела. У даљини прљаве ошишане овце пасле су кржљаву траву, и у прашини и даљини губили су се звуци звонцади. Не може се рећи да је баш личило на идилске старинске приче, али зато ено она жена пере вуну и до зиме изаткаће својој деци гуњчиће. Кад ми је лепо, ја увек желим да имам крај себе кога од својих милих који то разуме, да и он види, да поделимо лепоту. Сад сам призивала једну сликарку и показивала јој погнуте сељанке како извлаче из воде и слажу на столичицу мокро платно. И обраћала јој пажњу на ову интересантну бабу која седи на ледини на сунцу и, чувајући платно што се суши и бљешти на зеленој трави, ревносно извлачи из повесма жицу, преде „тежину за кошуље“, како сама рече. Моја мала сестричина ми је показивала оглодане стабљике које су некад стојале усправно у пољу и носиле лишће и плод од кукуруза, а сад су се суве ваљале по обали, јер их краве нису хтеле појести. Мала је захтевала да их поломим и начиним јој од њих бунар. Села сам на корен једне одсечене врбе и правила јој бунар. Чак сам начинила и ведро и уже. И она је у томе толико уживала да није хтела да иде кући и ако је већ требало да се вратимо. Ипак напослетку остависмо бунар да јаге и гуске пију воду и наручисмо бабиној девојчици да га чува, а ми пођосмо кући, да наша девојчица пије млека. Опет сам стала уз врбу и нагла се над дубоку воду. Ја волим дубине. Ах, и ја имам свој бунар, своје играчке! Моја мала сестричина је слободном ручицом тражила чоколаде по моме џепу. Не, овога пута није их нашла. Она извуче отуда само једно писмо, на које још нисам била одговорила. И кликну: — Да га исцепамо, па да га бацимо у воду! — А, то не може, душо! — Дај, дај, па да плива, као мале, мале гуске. Ја се насмејах. Писмо је било од једног господина и мислим да је било литерарно лепо. Али сад, овде, ја нисам могла да сесећам и да осетим поново ту лепоту. Можда је он тражио уметничку фразу ревносно, као сујеверна девојка детелину са четирњ листа, можда је рачунао да ће се та лепота поштовати и чувати,.