Delo

102 Д b Л 0 — Не, нећу вам га показати, Катарина Осиповна, па макар> чак и она дозволила, нећу вам га показати. Ја ћу сутра доћи и, ако хоћете, ја ћу се са вама о многом чему разговарати, а сада — збогом! И Аљоша истрча са степеница на улицу. II Смердјаков са гитаром. - А није баш имао ни каде. Њему сину у глави мисао, још кад се опраштао са Lise. Мисао о томе: како би на некакав најдосетљивији и најбржи начин ухватио сад одмах брата Димитрија, који се очевидно од њега крио? Беше већ доста касно, беше трећи сат после подне. Свим својим бићем Аљоша је тежио манастиру, своме „великом" самртнику, али потреба да види брата Димитрија надјача све: у глави Аљошиној свакога часа јачаше убеђење о неминовној ужасној катастрофи, која се може свакога часа Десити. У чем се управо састојала та катастрофа, и шта би он хтео да каже овога часа брату, он можда ни сам не би знао одређено рећи. „Нека добротвор мој и умре без мене, али бар нећу прекоревати себе целога века, да сам можда могао нешто спасти, а нисам спасао; да сам прошао поред њега и журио се у своју кућу. Радећи тако, по старчевој ћу великој речи учинити". План се његов састојао у томе да поведе са собом брата Димитрија, и то овако: да пређе, као и јуче, преко оног плота, да уђе у башту, па да седне у онај хладњак. Ако ли га тамо нема, — мишљаше Аљоша, — онда, не казавши ни Томи, ни газдарицама, да се притајим, и да чекам у хладњаку, макар и до довече. Ако он као и пре стражари и мотри кад ће доћи Грушењка, онда се врло лако може десити да ће доћи и у хладњак"... У осталом, Аљоша не размишљаше сувише много о појединостима свога плана, али се одлучи да га изврши, па макар у манастир и не стигао данас. Све се десило без сметње: он пређе преко плота, скоро на оном истом месту, г.де и јуче, и кришом се провуче у хладњак. Он није био рад да га примете: и газдарица, и Тома (ако је ту), могли су бити на страни браговљевој и слушати његове заповести, те дакле — или Аљошу у башту не пустити, или брата за времена известити, да га траже и питају где је.