Delo

'110 Д Е Л 0 отишао у Москву, ја те се првих година чак никако нисам ни сећао. После, кад си ти доспео у Москву, ми смо се само канда једаред и срели негде. А овде ја ево већ четврти месец живим, и све до данас ја и ти нисмо ни речи проговорили један с другим. Ја сутра одлазим, и мислио сам малочас, овде седећи: како бих се могао негде са њим наћи, да се опростимо? — а ти баш наиђе. — А је си л’ ти веома желео да се са-мном видиш? — Веома. Ја хоћу да се с тобом упознам једаред на свагда, а и да тебе са мном упознам. — Па с тим и да се опростимо. По мом нахођењу, најлепше је упознавати се се пред растанак. Ја сам видео како си ти на мене гледао сва ова три месеца; у твојим очима беше некакво непрестано очекивање, а ја баш то не волим, отуд ти и нисам прилазио. Али на крају сам се научио уважавати те: овај, рекох, човечић чврсто стоји. Обрати пажњу, ја, премда се смејем сад, али говорим озбиљно. Јер ти чврсто стојиш, а? Ја такве чврсте волим, па ма на чем они тамо стојали, и макар били и такви мали малишани, као што си ти. Твој ишчекујући поглед ми напослетку већ ни најмање није био досадан; напротив, напослетку сам заволео тај твој ишчекујући поглед. Ти мене, канда, због нечега волиш, Аљоша? — Волим те, Иване ! Брат Димитрије каже за тебе: Иван је гроб! Ја велим за тебе: Иван је — загонетка. Ти си и сад за мене загонетка, али сам нешто већ разумео код тебе, и то тек од јутрос. — А шта је то? — засмеја се Иван. — А нећеш се расрдити? — засмеја се и Аљоша. — Но? — Па ето то: да си ти тачно такав исти младић, као и сви остали младићи од двадесет и три године; такав исти млад, млађан, свеж и славан дечко — чак и жутокљун дечко! Шта? Нисам те ваљда врло увредио ? — Напротив, још си ме изненадио тачношћу! — весело и ватрено повика Иван. — Верујеш ли да сам ја, после јутрошњег нашег састанка код ње, само о том и мислио, о тој мојој двадесет-трогодишњој жутокљуности, а ти си садто наједаред сасвим тачно погодио, и баш тиме и почињеш. Ја сам ето сад овде седео, и, знаш шта сам говорио сам себи: кад ја не бих веровао у живот; кад бих се ја разуверио у погледу љубљене женске; кад бих изгубио веру у поредак ствари, и кад бих се чак уверио да је све ово, напротив, проклети и бесовски хаос; кад би ме смр-