Delo

112 Д Е Л 0 што у овој мојој бесмислици, Аљошка, или не ? — засмеја се наједаред Иван. — И сувише те добро разумем, Иване: ти свом унутрашњошћу и срцем желиш да волиш, — дивно си ти то казао, и мени је страшно мило, што ти тако волиш да живиш, — ускликну Аљоша. — Ја мислим да сви треба пре свега на свету живот да заволе. — Живот заволети већма, него смисао његов? — Неизоставно тако, заволети пре логике, као што и ти велиш, неизоставно пре логике, и тек тада ћу му ја смисао схватити. Ето, шта ја већ одавна назирем. Половина је твога посла учињена, Иване, и задобијена: ти волиш живети. Сад треба да се постараш о другој твојој половини, и ти си спасен. — Гле, ти би да ме спасаваш, а ја, можда, нисам ни пропадао! А у чем је она — ти твоја друга половина? — У томе, што треба васкрснути твоје мртваце, који можда нису никад ни умирали. Али, дај ми чаја. Баш ми је мило, што се разговарамо, Иг.ане. — Ти ( 8ЦДИ1у некаквом надахнућу. Ја страшно волим такве professiun de foi1 ето од таквих... искушеника. Чврст си ти човек, Алекси]'1 Је л’ истина да ти хоћеш да изаћеш из манастира? — Истина је. Мој ме старац у свет шиље. — Видећемо се још. дакле, у свету, срешћемо се до тридесете године, кад ја почнем одмицати уста од животног пехара. Отац нам ето неће да се одмиче од сзога пехара ни у својој седамдесетој години; он чак сања да се не одмиче и кад му буде осамдесет, — сам је говорио — то је код њега и сувише озбиљно, премда је он комендијаш. Стао на свом сладострашћу, па као на стени... премда, истина, после тридесет година нема човек на шта друго ни да стане, него на то... Али до седамдесет је ниско, боље до тридесет: ту човек може да сачува „пресенак благородства“, подваљујући сам себи. Ниси видео данас Димитрија? — Не, нисам га видео, али сам Смердјакова видео. И Аљоша исприча брату на брзу руку свој састанак са Смердјаковом. Иван поче наједаред врло забринуто слушати, по нешто чак и по други пут запита. — Само ме је молио да брату Димитрију не говорим о том, што је он о њему говорио, — додаде Аљоша. 1 Исказ (исповест) свога веровања, своје вере.