Delo

ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ И АУСТРИЈСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА 65 ментима протурити повећање аустријске војске са 28.500 људи и увести трогодишњу службу (10 октобра п. н. 1872 г.). Тако бар биограф Андрашијев верује, да је састанак у Берлину имао својих важних последица. Међу тим, одмах за тим, признаје, да је сав тај успех био под питањем због агитација Игњатијева. Требао је дакле још један састанак царева па да се изгладе заостале жаоке. И то је било идуће године. Ма да је Александар II желео да му цар Фрања прво у походе дође, овај није хтео то учинити извињавајући се светском изложбом у Бечу и удадбом кћери, принцезе Гизеле. Тако је дошао у Беч после 21 годиие (1872 последњи је пут био) Александар II, син Николе I, онога цара, који је v гњеву, када је чуо о незахвалности Аустрије и њеном непријатељском држању за време кримскога рата, разлупао бисту Фрање Јосифа бацивши је на под. С почетка се хтело, да посета Александра II има само приватан карактер, те с тога Горчаков није ни позват. Али како је Горчаков нашао пута, да посредно Андраши сазна колико му је стало да и он буде у Бечу, то би и он позват. И овако импровизиран састанак Горчакова и АндрашиЈа, чудновато, био је од већег значаја но ранији у Берлину. Између Аустрије и Русије дошло се и до писменог споразума (entente), који су потписали у Шенбруну 25 маја 1873 г. Фрања Јосиф и Александар II. Taj је споразум општега карактера, неодређен, нејасан бар биограф Андрашијев не уме ништа ближе о њему да нам каже. Споразум има да брани status quo у Европи и ако би којн трећи напао једну од њих, Аустрију или Русију, биле би дужне да се узајамно бране и помогну једна другој. Ко је тај трећи ? Немачка сигурно не, јер сличан такав споразум, мало раније а нсте године, закључен је између цара Александра II и Виљема I у Петрограду. На Енглеску се сигурно није мислило, па ни Италију, те остаје Француска и Турска. Од Француске се бојалн, да се тамо не промени режим, република у монархију, која бн опасна била по мир у Европи, јер би одмах тражила рат. Од 'Гурске је са свим излишно било бојати се. У осталом, тај је споразум успео да изглади ривалство аустријске и руске политике на Балкан) као што су доказали догађаји, који су одмах дошлн за тим. Кад је Србија тражила од бечке владе да може поставнтн код ње сталног свог политичког заступника, што се ннје слагало с гк>ложајем вазалне кнежевине, Андраши је одмах дао прнстанак. да би тиме задобио Ристнћа. Сличан један такав зах ев ^уска Дело, књ. 70.