Delo

ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ И АУСТРИЈСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА 67 .хватила пружену руку Пруске. Посредовањем Бизмарковим дошло се до бољих односа између Русије и Аустрије. Природно је било очекивати, да he односи Аустрије и Немачке, нарочито када је воде таква два човека и пријатеља, Бизмарк и Андраши, бити чвршћи и срдачнији но односи Аустрије и Русије. Па опет за то овај састанак у мало није покварио пријатељске односе Аустрије и Немачке а тешње везао Беч и Петроград. Beh је сам састанак царева — руског и аустријског — био Бизмарку непријатан и зебао је од тога. Показало се да је имао пуно разлога за то. На састанцима својим, Андраши и Горчаков, претресали су опширно међународни положај и међусобне односе — Аустрије и Русије. Андраши је отворено говорио — за што Аустрија жели зближење са Русијом. Немачка, вели Андраши, треба да је завршила своје национално уједињење — али да ли је то последња реч и немачких патриота? Зар не може немачка влада, гоњена националистичком струјом, продужити посао уједињења немачких племена — и тражити да се аустријски Немци сједине с Немачком? То би значило распад Аустрије, или терање овамо на Исток, Балкан, где би наишла на Русију и њене интересе. Интересантно је, да је цео разговор сазнао немачки посланик, принц Рајс, и одмах га саопштио Бизмарку. Тако је Бизмарк осетио потребу, да одмах одговори Андрашију и умири га преко немачког посланика у Бечу, генерала Швајница. Он је уверавао Андрашија да би Немачку сједињење аустријских земаља са њом пре ослабило но појачало, да он жели јаку Аустрију и да то захтевају немачки интереси, и да је немачко уједињење завршено. Не само због ове неочекиване контроверзе између Андрашија и Бизмарка, већ је и по другим појавама овај састанак царева био значајан и интересантан. Тек се сада — после прекида од 1854 г. — извршило потпуно измирење Фрање Јосифа и цара Александра II. Андрашијев биограф са задовољством констатује овај факат, подсећајући читаоца на времена, када је — 1860 г. — Александар II, пред сведоцима и то нарочито, причао, да је заборавио да одговори на једно гшсмо Фрање Јосифа. Тек на гробу Николе I, када је Фрања Јосиф положио венац, измирили се потпуно два цара, руски и аустријски. Сада су и мннистри могли отвореније дискутовати о актуелним питањима. Европскп Исток опет је дошао као предмет дискусије. И најинтересније и најважније је за нас што је питање о Босни и Херцеговини онда,