Delo

0 ЕКОНОМСКОЛ СТРУКТУРИ АУСТРО-УГАРСКЕ МОНАРХИЈЕ 73 држао исти царински територијум између обе земље. У другом случају Угарска би имала да се бори на аустријском тржишту са конкуренцијом жита из Америке, Русије, Румуније и осталих балканских држава. Очевидно је да би у оваквом надметању угарски латифундисти имали бити знатно угрожени. Јасно је дакле, да је Угарској агрикултурна царинска унија са Аустријом од апсолутне користи. Није пак толико целисходна заједничка тарифа за аустријску агрикултуру; очевидно да би она само желети могла да се конкуренција угарска уклони. Чујмо шта о томе вели Леванђеље ултрааграризма аустријског т. ј. „Oesterreichisches agrariches Handbuch“: „Компромис ca Угарском, посматран с тачке гледишта наше продукције, је једна жртва коју аустријска агрикултура мора да поднесе у корист индустрије, да би сачувала за њен извоз угарску пијацу која је затворена светској конкуренцији“. Доиста је чудновата ова жртва јер Аустрији унутарња производња не стиже да задовољи потрошњу, већ се морају увозити жита, стока и т. д. Аустријска агрикултура не само да нема никакве штете од царинске уније аустро-угарске, већ извлачи из ње знатну индирекгну корист, јер, извесно је, да ако би се Аустрија одвојила од Угарске, она би морала водити чисто индустријску политику, због знатног превагнућа њене индустрије, и отворити границе слободном увозу страних жита. Међутим, остављајући у царинској заједници ове две земље, јединство земљорадника како у Цис —, тако и у Транслитанији, придало би највећу вредност њиховим заједничким постулатима високих царина на -аграрне продукте. Још један фактор, који показује да царинско јединство аустро-угарско не штети земљораднике Аустрије. Када су у двема земљама услови производње идентични онда је и царинска тарифа између њих излишна. Међутим услови продукције су скоро идентични у Аустрији и Угарској. „Аустрија и Угарска имају у основи потпуно сличан географски положај. Природа земљишта и клима, ма колико знатно различне по појединим окрузима. ипак су, у просечности, сродне у обадвема земљама. Једна политичка историја од неколико векова и одношаји јавног и приватног права који су се овде заједно развијали, доприносе, да. жита, обрађивана под сродним природним условима, имају и једну формацију цене, за коју се може утврдити да је сродна" (Michelis). Продукција у двема државама скоро је идентична . тако, принос пшенице на хектар у времену од 1901—1911, док је у