Delo

X Е Г Е Л 81 тегорију субјективитета подигнуту на виши ступањ. С идејом долазимо на последњу категорију Логике, чија негација не даје никакав nojaM више. Идеја се јавља: 1) каоживот, 2) као сазнање и 3) као апсолутна идеја. Идеја је јединство субјективитета и објективитета или то је појам који преставља реализирани циљ, појам који сам себе реализира. У идеји појам није више циљ који је ван објекта, већ циљ, који се објективизира у самом објекту, и објект морамо схватити као нешто што само себе реализира или што је само циљ. Идеја као живот је душа која се јавља у једном телу, њеном телу: јединство душе и тела је живи индивидуум. Живи индивидуум (das lebendige Individuum), животни процес (der Lebensprocess) и врста (die Gattung) су три специјалне категорије живота. Категорија живота објашњава органски живот, она омогућава и објашњава појаву организма у реалности. Организам је једна идеална или појамна целина у коме је душа животни принцип, Аристотелова прва ентелехија органског тела, принцип иманентне целисходности. Међутим синтеза субјективног и објективног у категорији живота не може да се одржи, јер се она јавља као индивидуум који нестаје, а таква је синтеза противречна. Та виша непротивречна синтеза субјективног и објективног је сазнање, у коме јединство субјективног и објективног има универзалан карактер, пошто не зависи више од индивидуума. Специјалне категорије сазнања су идеја истине (die Idee des Wahren) — чије су подкатегорије аналитично и синтетичко сазнање — и идеја добра (die Iđee des Guten) или воља (das Wollen), пошто теоријска истина захтева реализацију практичне. Ова је пак реализација у исто доба реализација самог појма идеје као јединства субјективне и објективне идеје, чиме се долази до категорије апсолутне идеје, последње категорије којом се завршује Логика. По Хегелу апсолутна идеја је идеја која сама о себи мисли, која сама себе појима, с тога је њен садржај идентичан са свима раније изведеним категоријама, а њена је форма сама дијалектична метода, којом поједине категорије произилазе једна из друге, тако да се негацијом њеном не може добити никаква категорија више. Апсолутна идеја може се дефиннсати и као потпуно јединство субјективног и објективног, крајњег и бескрајног, мишљења и бића, у кратко она је цела истина. Или, како се друкчије изражава Хегел, апсолутна идеја је Бог у оном Дело, књ. 70. 6