Delo

82 Д Е Л 0 вечном облику своме, у коме се он јавља пре створења природе и крајњег духа. Овим је завршена Логика и сада прелазимо на Хегелову Филозофију Природе. D. ФИЛОЗОФИЈА ПрИРОДЕ. Апсолутна идеја је идентична са системом свих категорија или са логосом Прелаз од идеје ка природи или од логоса ка реалном свету преставља код Хегела једну од најнејаснијих тачака и у исто доба једну неконзеквенцију његовог система. Логос као систем свих логичких система преставља мрежу реалности, идеја још није реалност, али у реалности нема ничега, што се не би могло по својој квалитативној страни свести на категорије идеје: оно што придолази идеји у реалности јесте само реалност идеалног. Хегел прави разлику између идеје као чистог мисленог бића и реалности зато, што он простор и време, који престављају форме реалне егзистенције, не сматра за категорије, или што његов рационализам није у стању, да простор и време престави као категорије. Оно што идеја, као систем категорија, добија прелазећи у реалност, јесте реализација њених логичких момената у просторној и временој множини. Овај прелаз има да се по Хегелу тако разуме, да се идеја у њему слободно сама од себе отуђује, апсолутно у себе сигурна и мирно почивајући у себи ,шта више, да је идеја као апсолутно јединство чистог појма и његовог реалитета већ природа. Ма како да је Хегел у овим речима нејасно преставио прелаз од идеје природи, ипак толико је несумњиво да га он не схвата као прелаз који се десио у времену, т. ј, идеја, као царство категорија, није по њему постојала пре реалног света и у једном се моменту отуђила од себе и прешла у свет, него он сматра да је тај прелаз вечан, да је свет промене вечит: идеја је вечита и реализација идеје такође је вечита. Идеја прелазећи у природу отуђује се од себе, али само да би се на један виши начин, као свесни дух, вратила себи, тај је прелаз један нужни момент, да би се она вратила себи. Ово учење Хегелово о природи као посредном прелазном ступњу између чисте несвесне идеје и свесног духа преставља једну очевидну противречност у његовом систему. Јер са апсолутном идејом завршује се дијалектички процес, апсолутна идеја, природа и крајни дух треба да су међутим једна нова тријада, у којој се продужује дијалектички процес.