Delo

84 Д Е Л О начности, посебности и субјективитета. Задатак је механике: посматрање материје, физике: посматрање индивидуалних материја,. органике: посматрање организма, онога што је реализација субјективитета у природи. — Хегелова филозофија природе садржи у себи много чега што се апсолутно не може да одржи. То је најслабији део Хегеловог система, и у њему има много дедукције, које воде до апсурдних и немогућих резултата. С тога ћемо философију природе у кратко прећи. Задатак механике је да дијалектички изведе простор, време и материју. По Хегелу простор је апстрактно егзистирање једног ван другог; то је чиста симултаност, која одговара самој основној разлици природе од идеје, т.ј. спољашњости. Такво апстрактно схваћен, простор је континуиран и у њему нема још никаквих разлика. Међу тим у континуираном простору мора да се стави разлика, и прва разлика јесу три димензије. Хегел хоће дијалектички да изведе да их више од три не може бити, и то чини на тај начин што схвата тачку као негацију простора, али као негацију која остаје још у простору. На основу ње почињу диференције у простору. На тачки се не може остати јер је тачка и у простору и није у простору, и ова противречност разрешава се тиме што тачка постаје просторна, т. ј. тиме што изтачке постаје линија. Ова опет негира себе у површини, а негација noвршине, стављање псвршине као границе тела одн. стављање тродимензионалног простора. Негација мора међу тим ићи даље: мора се негирати сам простор и негација целог простора мора опет бити тачка односно нешто слично њој: негација простора преставља тачку која није у простору, а то је момент времена. Тачка у&времену је променљива, није стална. На тај начин време преставља променљиву датост појединачног у природи, или време је само „опажено постојање“ (das angeschaute Werden). Даље, простор као целина преставља тезу, време антитезу,. а њихова синтеза биће синтеза тачке у простору и тачке у времену, и та синтеза је место. Али једно место претпоставља друго место и прелази у њега, с тога је негација места синтеза множине места у простору и времену или кретање. Кретање је таква синтеза простора и времена, да простор пропада у времену и време у простору. Као такво кретање је противречност,. а негација те противречности је стављање мирне синтезе простора и времена, материје. Према томе из простора и времена изилази дијалектички материја. Слично томе Хегел даље изводи