Delo

X Е Г Е Л 85 тежу као прву форму материје, законе слободног падања, Кеплерове законе и Њутнов закон гравитације и др. Прелазећи на физику Хегел дијалектички изводи светлост из тезе: светлост је материја која се ослободила окова теже. Из разлике између теже и светлости Хегел изводи разлику између тамних и светлих (провидних) тела и поставља четири „физикална“ елемента: ваздух, ватру, воду и земљу (којима одговарај> четири врсте космичких тела: сунце, месец, комета и планета). Индивидуалитет у области неорганске материје јави се у потпуној својој форми, као тотални индивидуалитет, тек на основу закона поларитета, по коме се идентично диференцира и диферентно идентифицира (чиме Хегел дијалектички изражава Шелингов закон поларитета). То је дијалектички израз закона, да се истоимени полови магнета одбијају, а разноимени привлаче. Поларитет се јављао као: 1) магнетизам, 2) електрицитет и 3) хемизам. Магнетизам је најпростија, линеарна форма поларитета, ту се поларитет јавља на једном телу. Виши ступањ поларитета је електрицитет, где су полови раздељени на два разна тела и где се они јављају само на површини тела. У хемизму су поларно супротна цела тела. Хемиско сродство тела је последица њиховог поларитета: тела која су супротна траже се, и спајањем неутрализирају се. Индивидуалне диференције тела постају с појмом магнетизма, а у хемизму индивидуалитет достиже највишу форму у неорганској природи. Напоменућемо још да се у теорији боја Хегел слаже са Гетеом .и да полемизира против Њутна. (Наставиће се) Dr. Бранислав Петронијевић.