Delo

X А М Л Е Т 97 Силна је моћ Хамлетове интуиције, која све презире у животу човека и природе. У овоме животу сваки на своје лице метнуо је маску и друкчије ради него што мисли, а све његове радње нису према његовом понашању истините. Из извесних разлога нико — или врло ретко ко — открива своју душу, у којој је сплет од намера, жеља, мисли. Требало би бити идеално савршен, па достићи хармонију спољњег понашања и расположења душе. Иначе се сваки крије из извесних себичних побуда. Наш најбољи пријатељ се љубазно на нас смеши. Не верујте много његовом љубазном осмеху. Иза њега се крије нека намера, не за вашу корист, него за његову. То је лукава борба живота, борба интимних, оних који живе у такозваним пријатељским односима. Њихова борба није помоћу мачева, него борба осмејцима, иза којих се Бог зна шта скрива. Тако лажне маске иду свуд по свету и само их опрезно око може прозрети и добро видети право лице испод њих. Али тешко ономе, ко се усуди да скида ту маску с лица. Борба се ова води као у позоришту. Нико не сме нарушавати илузију ако хоће да остане добар глумац. Овде долази Хамлет са привидном наивношћу једнога детета и говори личностима оно што их највише дира и узбуђује, непосредно у очи. Чудно им скида маске са њихових рођених душа Они онда занеме и запрепасте се пред својим сопственим ликом. Јер, авај, колико се само пута човек вара, кад мисли да је истинита његова душа, са свима својим покретима. Толико се вара, да сам себе сугерира, да је на некој висини савршенства и да чини добро и онда кад чини зло. Он је уверен да чини добро, а чини зло. Демонска снага га нагони на ово и ретко ће ко признати и открити истински оно што се налази на дну душе. О, гадног несвесног варања самога себе!! Зато Хамлету кажу да је луд, кад им он открије ко су и шта су, и врло ретко ко каже да је он напротив врло паметан. Он је луд у толико што не ради мучки ћутећи и лицемерно се борећи за свој бедни живот, него тражи истину и савршенство. Али полако, цареви и краљеви, круна златна вам неће помоћи на мртвој глави, а црви неће имати милости за вас као и за једног најбеднијега на кугли земљиној. Каква грозна игра судбине, или можда лепа игра за некога, кога нико од нас не види, — каква игра судбине, да је бедни црв већи од сјајног цара. Где смрт прође, пре него што прође, настане затишје као пред Дело, књ. 71. 7