Delo

98 Д Е Л О буру. Људи се затајили, као на гранама лишће, чекајући хуку величанства. Тако лишће чека из даљине бурне ветрове. Мени се много допада смрт; као што ми и толико бола наноси, што она постоји. Ако човек нема разлога да буде оптимист, исто тако нема разлога да буде песимист због смрти. Иза ње се скрива нешто велико, незнано, јер га нико није сазнао. Она је велики разлог да ућутимо и да овако кажемо: живот је донекле познат; а смрт је недокучива тајна. Зато што је смрт непрокучива тајна, ми не можемо рећи за њу ни да је добра, ни да је рђава. Док побожни виде у њој вечну вољу, дитле песимисти виде у њој један непомирљив ужас. Мени се лично смрт допада много зато, што она као најсавршенији демократа све равна својом грубом руком; и зато што у њој видим нешто колосално: сваки дан се проносе мртвачки сандуци, црне машне, цитресе и сузе, а опет Вечита Дуга живота и даље сија. И ма колико да ме понекад бол бије, што ће ми проћи млади живот и што ће се на ветру живота развејати сви идеали, а мене бацити међ јелове даске, опет осећам дубоко, дубоко на дну душе велики тајанствени разлог и помирим се. Само што су, авај, тренуци оваког откровења ретки. Она места „Хамлет је луд“ делају силно у драми и чине да ми омрзнемо Хамлетове противнике а Хамлета заволимо. Јер очевидно је да Хамлет, поред свег гениалног познавања света, ипак мора подлећи сплеткама и смицалицама практичније околине чије ниске намере он и не слути. Многе речи Хамлетове су проткане иронијом, и она силно дела, јер је спојена са извесним очајањем Хамлетове душе. О стварима, за којим људи највише жуде, Хамлет говори са таквом иронијом да га морамо сматрати полубогом. А ево зашто. Тај тон сведочи да Хамлет презире најсветије ствари и одриче их се, уздижући се у више сфере моралног живота одричући се свега земаљскога. Он то може чинити, јер није себичан; а пошто смо ми сви себични, то се морамо дивити ономе фином отменом тону ироничне немарности. Изгледа као да Хамлет каже: „О, ала сте ви мали и ситни са својим ниским жељама и прохтевима. Ја се смејем свему томе“. Због тога ироничног 5тона Хамлет лебди над осталим личностима као неко више биће, које пакостан свет зове лудим. Колика је моћ ироније види се по Хајнеу, који је један од највећих и најоригиналнијих европских песника. Ниједан његов