Delo

100 Д Е Л О вишена. Како тако, тек она постоји и не да се прикрити ни код једног од нас. Извршена освета је трн извађен из живог меса. У Омировој „Одисији“ је једно од најјачих места, кад Одисије после толиких претрпљених мука и увређене части убија Пенелопине просиоце. Свака стрела, која је прошла кроз груди некога просиоца олакшава бол у нашим грудима, који је постојао збогувреда и патња Пенелопиних. Сваки јаук слушамо ужагрених очију као најлепшу музику. Тако је и у „Илијади“ као и у „Нибелунзима“ освета важан мотив многим радњама. Као и у многим другим песничким делима. И у српској народној поезији. Па тако и у „Хамлету“ освета је један од најважнијих мотива Хамлетових радња. И сва она сумњања и затезања, и бол због убијеног оца и осрамоћене мајке, разрешавају се у оном силном акорду освете: кад Хамлет прободе краља мачем, изгледа нам као да смо и ми ослобођени мука због неизвршене освете. Тако се освета у целој историји човечанства провлачи као крвав конац. За увређену љубав, за убијеног оца и друга, за осрамоћену жену јавља се жудња за осветом код свакога. Само што освету сваки врши на свој начин према своме карактеру. Видели смо после колико сумњања и затезања врши Хамлет освету и то му се не може узети као мана, него напротив као неко савршенство. Јер обичан човек би или приступио одмах делу као звер, или би га се брзо одрекао и заборавио. Психолози кажу да је неодређеност особина гениалних људи. Тако код Хамлета ова неодређеност и нерешеност на освету игра врло важну улогу. Често сам мислио шта је Хамлетова трагедија. Је ли његова трагедија што су му убили краља-оца, или што му је мати нечасна? Је ли његова трагедија, што је остао без престола? Је ли његова трагедија што умире тако млад, прободен отровним мачем? Све су то спољашњи узроци његове трагичности. Његова трагедија је његова душа, што чудновато назире тајне овога света. Његова трагедија је његова велика душа, што не може да докучи тајанствени узрок живота и света. Хамлет болује у својој меланхолији, што је од Александра Великог остала шака праха; Хамлета боли, што пропада женска лепота; Хамлета боли, што су жене несавршене, а људи архиниткови. Изгледа да је Хамлет све светске болове скупио у својој души. Њега не боли само оно што се њега непосредно тиче него све уопште; зато је он узви-