Delo

X А М Л Е Т 103 јесте духовна, спиритуелна лепота т. ј. у нашој се души образовало неко фино, лепо треперење, а пред нашим духовним очима лебди савршен кип лепоте, створен утицајем трагедија. Неодређена је ствар и тешка за тумачење: којим се путем образује тако силан осећај лепоте, коју даје трагедија. То није лепота лирске песме, није лепота сонате или симфоније, нити лепота вајарског кипа; то је ванземна лепота, дошла с неба у нашу душу, а не са спољних конкретних уметничких дела. После тога, осим лепоте, у трагичном има нечега страховитог. Отуд се у нашој души буди страхопоштовање незнане силе, која је створила ту страхоту због које драмска личност страда. Нема готово ниједне трагедије без смрти главне личности. Ту се дакле јавља смрт као моћни суверен, иза кога нико не зна шта има. У смрти осећамо нешто велико, колосално веће од нас и силније, а због своје таЈанствености страшно. Свака уста занеме, а капе се скину, кад она прође улицом на мртвачким колима. У Хамлету су спојена три најмоћнија елемента света: љубав, освета и смрт. Смрт ослобођава бола и радости. Па како су то ствари сасвим супротне, то је некоме смрт потребна и логично, на своме месту, а некоме страшна. А слатки лабуд са Евна је певао о смрти као о вечитом ћутању кроз уста Хамлетова. И залуд певају ти рђави попови другу песму о загробном животу — о рају и паклу. О рају и паклу не може бити речи. А шта знаш ти о животу пре смрти, питате ме ви. О животу после смрти могу вам толико казати, да после смрти нема живота. И шта ће тај живот? Њега је наша фантазија створила из жудње за срећом. Колико сам знао пре рођења о овом животу, толико ћу знати и после смрти. Јер ја нисам самом себи циљ, него сам циљ нечем другом — још неоткривеном. О мојим прецима ништа нисам знао док се нисам родио, као што нећу знати ни о својим потомцима. А неки философи кажу, да су моји унуци исто што и ја. Само ја то не верујем. Кад ме једном прикљеште чети*ри чамове даске и пригисну тешком иловачом, настаће за мене вечити мрак несвести и неосећања света; а моји унуци могу живети најинтензивнијим животом — ја то у црном гробу нећу ни осетити, ни видети, ни чути. Само треба бити хладан, па се зато не једити, јер ако са смрћу престају радости, престају с њом и болови. Треба се једном помирити с тим, да нисмо на овоме свету да живимо вечито,