Delo

110 Д Е Л 0 У новој фази, у коју беше ушла грчко-бугарска размирица, Порта учини озбиљан покушај да се уметне у својој новој улози арбитра између противничких раса, које су изгледале као да јој саме признају ту особину. Велики везир установи једну мешовиту комисију ради испитивања тога питања. Било је немогућно рачунати на учешће у пројектованом делу од стране свештенства које је порицало компетенцију Порте у томе положају. С друге стране, турски министри тврдили су да је размирица политичког, а не верскога реда. Због тих побуда, комисија је била састављена од световних чланова, од којих тројица Грка и тројица Бугара, који су сви припадали најмаркантнијим личностима двеју народности. Ту су били, за Грке Александар Каратеодори1, Фотијадес беј и Христо Вито; за Бугаре, Стојановић, Хаџи Иванко, чланови Савета Царевине, и Гаврило ефендија Христић'2. Овај последњи био је у сталним везама са грофом Игњатијевом. Амбасадор Русије имао је само мало наде на успех. Међу тим, он је и даље посвећивао све своје напоре да изравна многобројне тешкоће. Имајући сазнање о жељама које су формулисали Бугари, Срби се пожурише да захтевају за себе охридску и пећску епископију пошто су оне некада биле саставни део велике српске царевине. Из Београда послата је била српском агенту у Цариграду заповест, да тражи да те епископије остану потчињене патријархату, али да њихово свештенство буде српско. Амбасадор Русије нареди да се учини енергична представка кнежевској влади, да је рђаво изабрала тренутак за такве захтеве, који су само јаче компликовали питање. Ђенерал Игњатијев није још губио наду у непосредни споразум између Бугара и Велике Цркве. Ствар Бугара била је словенска ствар чији је успех посредно интересовао Србе. Ови су само имали да чекају да касније на пријатељски начин уреде своје рачуне с Бугарима. Срби послушаше глас разума и повукоше своје захтеве. Једног тренутка успех дела комисије изгледао је вероватан. У договору са Игњатијевом, Гаврило ефендија изради један пројекат у коме су све раније замерке патријархове биле узете у озбиљан обзир. 1 Касније министар сиол.ашњих послова и први пуномо1шик Турске на Берлинском Конгресу. - Наименован 188-1 године за генералног гувернера источне Румелије.