Delo

112 Л Е Л О Не улазећи у испитивање основе питања, патријарх је упорно остајао код обзира верске лисииплине и тражио. пре но што би ушао у преговоре, ла бугарски епископи, који су лошли били у Цариграл без његова лопуштења, признају написмено ла су поврелили каноне1. Што је изглелало ла се постигло једнога лана, морало се из нова ралити сутра лан. Час је патријарх, а час су Бугари изазивали све веће и веће забуне. Рођена на верском терену, размирица је све више и више мењала карактер, прелазећи на чисто политички терен. Изглели за споразум између Бугара и Велике Цркве постајали су проблематични. Питање се изметало у борбу међу расама, међу Бугарима и Грцима. Ако је у почетку кризе руска лилломатија лала локаза о правој непристрастности, само 'је право признати ла њена акција није оцењена по својој врелности од заинтересованих страна. Ипак је потребно било истрајати у истоме држању, јер је јединство православне вере на Истоку и дал>е било угаони камен руске политике. Налахњујући се том тралиционалном идејом, руска амбасала није могла више, као некала, веровати ла одржање тога принципа зависи само од интегралне консолидације свих прерогатива екуменског патријарха. Време је ишло својим током. Поред Цркве у Цариграду, која се све више и више налахњивала лухом грчкога национализма, једна нова религиозна национална организација тежила је за слободом и независношћу, а њене тежње имале су и сувише основа, ла не би биле узете у озбињан обзир. Бугари оставњени себи самима не би можла устукнули прел лефинитивним раскидом са Источном Црквом и склопили би се у дисидентску заједницу која се не би дуго могла одупирати разорним утицајима с поља. Јединство православне вере тим самим нашло би се у опасности, а за руску липломатију било је важно ла избегне ту опасност и ла очува драгоцену везу Русије са популзцијом на Истоку која је свагда чинила основу нашега утицаја на наше јелноверце. Та брига, то смо већ рекли, заузимала је ђенерала Игњатијева, који се за јелзн тренут надао да ће се опасност моћи отклонити једним концилом који би 1 Тајни телеграм грофз Игн>атијева. Пера, 22 априла—4 маја 1869 г. .V 112.