Delo

РУСКА ПОЛИТИКЛ МА ИСТОКУ И КУГЛРСКА ШИЗМА 113 уредио питан>е, али како његова мисао није била одобрена, питање је остајало отворено. По чудној једновремености, баш у тренутку кад је екуменски патријархат, бореИи се са најозбиљнијим забунама, дошао на мисао да је једини лек могао бити екуменски концил, Римска Црква прибегла је истоме средству да би изашла из једне мање ошгре кризе. Папа Пије IX посла позив на тај концил цариградскоме патријарху као и осталим шефовима автокефалних православних Цркава. Позив је остао без последица и папина понуда одбивена је учтивим изразима који нису прикривали не помирљиво гледиште Источне Цркве у томе деликатном питању. Одговор патријарха Григорија папи био је базиран на оним обзирима које је Источна Црква непроменлшво стављала на супрот предлозима папства. Ово последње морало је одустати 'од својих заблуда пре него што односи између двеју сестринских Цркава по ново узму свој нормални ток на основи једнакости. РадеГи по томе гледишту, које ипак не би могло да се сматра као обавезно вјерују за православно хришћанство, Римска Црква у истини he учествовати у Васељенској Цркви тек по што буде успоставила у својој доктрини status quo последњег седмог екуменског концила. Пре но што то буде урађено, великодостојници Источне Цркве сматрају Источну Цркву као представника целе Васељенске Цркве. У основи, та идеја, у обрнутом смислу, била је и идеја Римске Цркве. Јер, ма да је позивала Источну Цркву да узме учешћа у концилу у Риму, њено уздржавање није сметало католичким црквеним великодостојницима да признају томе концилу екуменски карактер; другим речима: да идентификују мишљење западне Цркве, која је једина била представљена на концилу, са гласом Васељенске Цркве. Концил у Риму даде један нови разлог за узнемиреност ђенералу Игњатијеву. Обузет мало претераним зебњама због успеха католичке пропаганде међу Бугарима, ои се о томе објашњавао са патријархом. „Ако по свој вероватноНи, ултрамонтанска странка победи у Риму, рекао му је, либерална мањина може се наћи расположена за приближење ка националним црквама на Истоку... У стању нереда, у коме се налази Велика Црква у овај мах, нема сумње да сваки нови елеменат који би јој дошао са Запада, не би јој умањио подвојености. Тај факт добио би у толико више важности што би се нови захтеви могли упутити непосредно народностима незадовољннм редом Дело, књ. 71 8