Delo

114 Д L Л 0 ствари фаворизирајући тако унију чијем је отклањању до сада доприносила папска дисциплина“. Патријарх није био истога мишљења. Он је на против изразио уверење „да ће католичка Црква моћи, начинивши се либералном, само да изгуби од своје експансивне снаге, бар на Истоку. Чега се ваља бојати, по његову мишљењу, то никако није пропаганда идеја остављених својем слободном полету, него стрпљиво и дисциплиновано дело језуита који слушају једну лозинку и употребљавају сва средства у служби својој ствари"1. Што се тиче ђенерала Игњатијева, он је обележавао озбиљној пажњи своје владе опасност од католичке и протестантске пропаганде које као да беху удвојиле марљивост од путовања на Исток двају принчева, једног католичког, другог протестантског — цара Аустрије и принца од Пруске. Поступци, које су употребљавале такмичарске пропаганде, разликовали су се међу собом. Католици су изводили свој задатак помоћу наставе, лаганом али сталном акцијом по својим многобројним школама. Што се тиче протестаната, они као да су усвојили другу једну тактику. Њихови мисионари као да су управили своје напоре нарочито да нападају спољашњи култ. „То средство може на жалост постићи несрећне ресултате међу Бугарима који, лишени сваке верске основе, сваке наставе, уносе нарочито сва своја веровања и своју веру у обреде... Запажено је да се они, који су се дали завести проповедима протестантских мисионара на Истоку, не преобраћају у правоме смислу у протестантизам. Само се они дају поплавити сумњом у погледу култа, који најзад почињу сматрати као анахронизам. За њих, реч протестант значи, који не верује, атеиста, равнодушан. И у томе је опасност садашње фазе како у погледу будућности једноверних народности, тако и у погледу њихових будућих односа са Русијом. ..“2 Међу најистакнутијим вођама Бугара, налазили су се људи као што је неки Чумаков, делегат из Филипопоља, који су мислили да немају шта очекивати од преговора са патријархатом, и да су сва средства добра да би се добила аутономна национална Црква. Слабо су их се тицале верске догме, и говорили су да су готови променити своја веровања и прихватити унију с Римом, ако би им он ујемчио користи које нису могли добити 1 Телеграм ђенерала Игњатијева. Пера, 13—25 јануара 1870, № 8. 2 Телеграм ђенерала Игњатнјева. Пера, 13-25 јануара 1870, № 9.