Delo

120 Д Е Л О страшно неуљудно заборавивши да малко пожали због одласка синовљевог; место тога, он се наједаред ужурба, сетивши се таман као наручено једног преко потребног свог рођеног посла. — Ах молим те ! Гле само, какав сам! Не рекох ти јуче... али свеједно, можемо и сад удесити. Учини ми љубав велику, брате мој слатки, сврати у Чермашњу. Јер са Воловске станице имаш само малко у лево да скренеш, свега можда каквих дванаест врстица, па ти је одмах онде Чермашња. — Ама, молим вас, не могу: до железнице има осамдесет врста, а воз иде са станице у Москву у седам у вече — таман толико, да стигнем на време. — Стићи ћеш сутра или прекосутра, а данас сврати у Чермашњу. Што не би учинио то оцу за љубав! Да немам овде посла, ја бих и сам одавна тркнуо, јер је та ствар тамо хитна и необична, а ја овде... сад баш никако не могу. Видиш, тамо је та моја шумица, у двема деоницама, у Бегичеву и Дјачкину, изван хатара. Маслови, старац и син му, трговци, дају ми свега осам хиљада да посеку шуму, а још лане је наилазио један купац, па је дванаест хиљада давао, али није овдашњи, — ето ту лежи зец! А овдашњима се сад не може ни продати: старац Маслов и син му стоје на стотине хиљада и каишаре: што ти даду, то мораш узети, а од овдашњих нико не сме против њих. А Иљински поп ми ономад писао да је дошао Горсткин, такођер трговац, ја га знам, и наша срећа, те није овдашњи, него из Погребова, те се, дакле, не боји Маслових, стога, што није овдашњи. „Једанаест ћу, вели, хиљада, дати за шуму“, — чујеш ли? А задржаће се овде, пише поп, још свега само недељу дана. Па ето, да пођеш сад, па да с њим уговориш... — Па пишите попу, па ће он уговорити. — Не зна он, — то је чвор. Тај поп ти ништа не види. Златан човек, ја му сад одмах могу двадесет хиљада поверити без признанице на чување, али ништа не види, као и да није човек, — врана ће га преварити. А научен човек, помисли само! Тај Горсткин је на изглед сељак, у плавој блузи, али је по карактеру страшан подлац, у том и јесте нашз заједничка невоља: он лаже, и ту је сва тешкоћа. Неки пут толико налаже, да се само чудиш, који му је ђаво. Налагао ми преклане да му је жена умрла и да се већ другом оженио, а то ништа није било, помисли само: никад му жена није ни умирала, жива је и сад, и бије га свака три дана по једаред. Те ето и садтреба дознати : да ли лаже, или истину говори да хоће да купи и да да једанаест хиљада?