Delo

ВРАЋА КАРАМАЗОВИ 121 — Па онда ни ја ту ништа нећу учинити, не умем ни ја да видим. — Стој, причекај, добар си и ти, јер ћу ја теби све његове белеге саопштити — Горсткинове, — ја са њим већ одавна радим. Видиш: њему у браду треба гледати: брадица му је риђаста, гадна, ружна, танана. Ако му брадица игра, а он говори и љути се — значи, — добро је, истину говори, биће нешто од посла; а ако браду глади левом руком, па се смешка, — е тада значи, лаже, хоће да подвали. У очи му никад не гледај, по очима ништа не можеш разабрати, — мутна вода, варалица, — гледај у браду. Ја ћу ти дати писамце за њега, а ти му покажи. Он је Горсткин, али он није Горсткин, него Љагави’, али ти њему не говори да је он ЈБагави, наћи ће се увређен. Кад се погодиш са њим и видиш да је добро, одмах пиши овамо. Само напиши: „не лаже“, — а ја ћу већ знати. Стој, од тих једанаест хиљада једну хиљадицу можеш и попустити, више не попуштај. Помисли само: осам и једанаест — за три хиљаде разлика. Те три хиљаде као да сам на путу нашао — питање је кад ћу другог купца наћи, а новац ми је страшно потребан. Кад ми јавиш да је озбиљно, тада ћу већ ја и сам одавде тркнути и довршити, некако ћу уграбити времена. А овако — што да ја сад тамо јурим, ако је поп све то измислио? Но, хоћеш ли ићи, или нећеш? — Ама немам кад, — извините ме! — Та, учини љубав оцу, нећу ти заборавити! Без срца сте ви сви, ето ти, шта је! Шта је теби — један дан. јали два! Куда ћеш ти сад, у Венецију? Неће ти пропасти Венеција за та два дана. Ја бих Аљошку послао, али шта вреди Аљошка у таким пословима? Ја то само стога, што си ти паметан човек, зар ја не видим? Дрвима не тргујеш, али имаш око. Ту је сад главно да се види: да ли човек озбиљно говори, или не. Кажем ти, само му гледај у браду: ако му игра брадица — озбиљно је. — Па ви сами мене у ту проклету Чермашњу гурате, а? повика Иван Фјодоровић, љутито се насмехнувши. Фјодор Павловић не примети ту љутину, или је не хтеде приметити, а осмех примети: — Дакле, хоћеш ићи, хоћеш ићи? Одмах ћу ти писамце спремити. 1 Од прилике: опор, џандрљив, свадљив, прзница... Од речи: лигатп, или: лнгатћсн — бити, ударати ногама. — Презиме Горсткин изведено је од горств — шака, прегршт.