Delo

122 Д Е Л О — Не знам, да ли ћу поћи, не знам, — путем ћу одлучити. — А што, мили мој, одлучи се одмах. Соколе мој, одлучи се! Ако се тамо споразумеш, напиши ми два редића, предај попу, а он ће ми у тренутку свој абер послати. А после те више нећу задржавати, иди у Венецију. Натраг ће те, на Воловску станицу, поп на својим колима довести... Старац беше просто усхићен, надрља писамце, посла по кола, изнесоше закуску, коњак. Кад је старцу што бивало мило, он би свагда почињао претеривати, али овога пута као да се уздржаваше. О Димитрију Фјодоровићу, на пример, не изговори ни једне речце. А растанак га ни најмање није дирнуо. Он чак као да не налажаше о чем да говори; и Иван Фјодоровић све то врло лепо запази: „Баш сам му досадио“, помисли он у себи. Тек испраћајући сина већ са степеница, старац као да се малко ужурба, пође већ и да се пољуби са сином. Али Иван Фјодоровић му брже пружи руку за руковање, очигледно отклањајући љубљење. Старац одмах разумеде и наједаред се задржа. — Но, с Богом пошао, с Богом пошао! — понављаше он са степеница. — Ваљда ћеш још доћи кад у животу? Но, па дођи, увек ће ми бити мило. Но, Христос нека је с тобом! Иван Фјодоровић се попе у тарантас. — С Богом, Иване, немој да ме много грдиш ! — викну последњи пут отац. Изиђоше да га испрате сви домаћи: Смердјаков, Марта и Григорије. Иван Фјодоровић поклони свима по десет рубаља. Кад већ седе у тарантас, Смердјаков прискочи да поправи ћилим. — Видиш... у Чермашњу идем... опет му се као и јуче, онако само од себе, оте са језика, па још са некаквим нервозним осмејком. Дуго се он тога сећао доцније. — Право дакле веле људи, да много вреди разговор са паметним човеком, — одлучно и поуздано одговори Смердјаков, погледавши на Ивана Фјодоровића са дубоким осећањем. Тарантас се крену и полете. У души путниковој беше нејасно, али он жељно гледаше унаоколо на поља, на брежуљке, на дрвеће, на јато гусака, које је летело високо над њим по јасном небу. И наједаред му би тако добро. Он покуша да ступи у разговор са кочијашем и страшно га заинтересова нешто од онога, што му сељак одго-