Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 127 после тога, пошао да прави друштво оцу Антиму у његовом путовању ради сабирања прилога на њихов сиромашни Костромски манастирак. Сви, и домаћин и гости, разместише се у другој соби старчевој, у којој му стајаше постеља, — у соби, као што је и било речено раније, веома тесној, тако да се сва четворица (осим Порфирија искушеника, који остаде стојећи) једва некако наместише око наслоњаче старчеве на столицама, које беху донете из прве собе. Беше већ почело да се смркава, собу осветљаваху кандила и воштанице свеће пред иконама. Угледавши Аљошу, који се беше збунио при уласку и стао у вратима, старац се радосно осмехну на њега и пружи му руку: — Здраво, тихи, здраво, мили мој, и ти нам дође. Знао сам да ћеш доћи. Аљоша му приђе, саже се пред њим до земље и заплака се. Нешто се отимаше из његовог срца, душа његова дрхташе, хтело му се горко да плаче. — Шта ти је, причекај мало са плачем, — насмеши се старац, метнувши десну руку своју на његову главу, — ето видиш, ја седим, и беседим, можда ћу још и двадесет година проживети, као што ми је пожелела јуче она добра, мила, из Вишегорја, са девојчицом Лизаветом на рукима. Сети се Господе, и матере и девојчице Лизавете! (Он се прекрсти). Порфирије, јеси л’ однео њен дар, куда сам ти рекао? То се он беше сетио јучерашњих шест гроша, што их беше поклонила она весела поклоница, да се да „оној, што је од мене сиромашнија". Такве жртве се дешавају као духовне казне, на које је неко добровољно сам себе због чега било осудио, и састоје се неизоставно из новаца, својом муком зарађених. Старац посла Порфирија још синоћ једној, недавно погорелој нашој варошкињи, удовици са децом, која после пожара беше пошла у прошњу. Порфирије се пожури да саопшти да je ствар већ учињена и да је дао, као што му је било заповеђено — „од непознате добротворке". — Устани, мили мој, — настављаше старац Аљоши, — дед да те видим. Јеси л' био код својих и јеси л’ видео брата? Аљоши се учини чудновато што он пита тако одлучно и тачно само за једнога од браће, — и то још за којега? Значи, због тога га је брата можда и слао од себе и јуче, и данас. — Једнога сам од браће видео, — одговараше Аљоша.