Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 135 чама, које сам у кући родитељској, још као дете, врло волео да знам. Имао сам тада једну књигу, свете приче, са дивним сличицама, са насловом: „Сто четири свете приче из Старог и Новог Завета“, — из ње сам се учио и читати. И сад ми она овде на полици лежи, чувам је као драгоцен спомен. Али и пре него што ћу научити читати, сећам се како ме је први пут посетило неко духовно надахнуће, још кад ми је било осам година. Беше ме повела мати самог (не сећам се, где ми је био тада брат) у храм Господњи, Страсне недеље у понедеоник, на црквену службу. Дан беше ведар и, сећајући се данас, као да опет видим како се уздизао из кадионице тамњан, па се тихо пењао горе, а одозго; у кубету, кроз узацак прозорчић, све куљају на нас у цркву Божји зраци и, долазећи до нас у таласима, у њима као да се губио и исчезавао тамњан. Ја гледах сав срећан, и први пут од рођења примих тада у душу са разумевањем прво семе Речи Божје. Изиђе на сред храма једно момче са великом књигом, тако великом, да ми се тада учини да ју је чак једва и носио, и метну је на налој, отвори и поче читати, и ја наједаред тада први пут нешто разумедох, — први пут у животу разумедох шта се у храму Божјем чита. Он читаше, како је у земљи Ун био некакав човек, по имену Јов, ваљан и праведан, и имађаше толико и толико богатства, толико камила, толико оваца и магараца, и деца му се веселила, а он их је веома волео и молио се за њих Богу, рачунајући да су можда што згрешила, веселећи се. Кад ли дође пред Бога ђаво заједно са синовима Божјима, па говори Господу да је обишао сву земљу и испод земље. — А да ли виде слугу мога Јова? — пита га Бог. И похвали се Бог ђаволу, указавши му на великог светог служитеља Свог. А ђаво се насмехну на речи Божје: „дај ти њега само мени, па ћеш видети како ће узроптати слуга Твој и проклеће Твоје име“. И предаде Бог Свога праведника, којега је толико волео, ђаволу и порази ђаво децу његову, и стоку његову, и растури богатство његово, све наједаред, као Божјим громом, и раздера Јов хаљине своје и баци се на земљу, и завапи: „наг сам изишао из утробе материне, наг ћу се и вратити у земљу Бог дао, Бог и узео. Нека је благословено име Господово од сада па до века!“ Оци и учитељи, не замерите ми за ове моје сузе, — јер све моје детињство као да се наново јавља преда мном, те сад