Delo

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 153 У лулу! У лулу! У лулу! — читамо све бесније и бесније; заноси нас овај јаки ритам, који нам у свом брзом кретању даје потпуну слику хајке. И ми смо свршили читање, а у нашим ушима остаје још увек онај шум, оно клицање, као да смо неког јутра с неког брега гледали и слушали хајку стотине ловаца: улулу! улулу!, лавеж хиљаде паса. И напокон, као да је цела та хајка зашла за хрег, а ми још и даље слушамо увек цео онај бес терања у свежем јутру. Силину његовог ритма осетили смо и у његовом „Ускрсу“: ...У један мах пет стотина је прољећа Из црне земље скочило: И сва гнијезда пјевају по лузима, И до три мора затонима кркоче, И безброј ријека грми низа прагове Уз шумор грања, уз крик сурих орлова, Уз глас из рака, којим плоче пуцају: Хозана на висинама! Хозана у низинама! Хозана роде мој! То је клик једног целог народа, што ломи гробну плочу и диже се у слави сунца, као нови Христос! Сву тугу и лепоту славујеве песме ми смо осетили у Назоровој песми „Notturno". У њој је заробио Назор са својим ритмом сваки глас славујева цвркутања и превео га нама, што не разумемо славујева језика, све оне усклике и јецаје туге и лепоте. Читајући ову песму сетио сам се, кад сам се пре неколико година, у неком великом граду, често после ноћних теревенки враћао у освитак зоре кући кроз један диван парк. Сваког јутра поздрављала би ме, онако мамурнога, славујева песма. Између лишћа скривен певао је он и точио своје злато у младо јутро, што се будило, а ја бих сваки пут застао и слушао дуго, дуго ту неразумљиву песму, која ми је дубоко у срце продирала. И кад читах песму Назорову, као да слушах све оно дрхтање неописиве мелодије, и сваки крик и болни глас оне песме, као да је нашао своје тумачење у свакој речи ове песме. Ја разумех песму певану мени на непознатом језику: „С краја глуха и висока „Сребрна је нојиа стигла, „Утопљену лампу дигла „Из језера из дубока. „Људ’ма води за ручицу санак, слијелог сина. „„Ја ћу, мајко, гнијездо вити на дну ока њина““. „Штурак зриче у травици: „Зри, јагодо, зри!„ „Ти’о, ти’о паук преде „Нити три“. То су три песме најуметничкије, најсавршеније у целој нашој књижевности, то су три песме, које се крећу, које живе, које нас заносе, освајају својом дикцијом а највећма својим оригиналним и потпуно њима одговарајућим ритмом.