Delo

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД о КОНСОЛИДОВАЊУ МУЗИЧКОГ ЖИВОТА. Музика у нас Срба, оличена до сада, може се рећи, једино у хорским композицијама, почиње, и то врло брзо, да се развија и да ступа на широко поље продуктивне тонске уметности. То је очигледна појава која нас мора радовати. Но баш у том новом стремљењу има ствари које су постављене на погрешну основу, и које би требало поправити. Намера је ових редака, да се на то укаже. 21. новембра 1899 године Београдско Певачко Друштво, у договору са г. г. Ст. Мокрањцем, Цветком Манојловићем и Ст. Биничким, основало је прву музичку школу у Србији. Ово је неоспорно велики датум у развоју музичког живота код нас. Знак, да је сазрела мисао о озбиљном раду на стварању и образовању музичког подмлатка као и на стварању позитивног музичког живота. ЈБуди, који су ово учинили, осећали су важност овога мо мента по каснији музички развој, веровали су бесумње да ће из овог почетног дела искрснути једног дана савремено музичко училиште, које ће се звати: Конзерваториум, Музичка Академија или Виша Музичка Школа. И Српска Музичка Школа, већ од првих дана свога живота и рада, показала је да ступа на чврсто тло и да се тонска уметност озбиљно схвата и негује под њеним кровом. Програм ученичких концерата из првих дана, да не говорим из каснијих година, потврђује то. И тако, пуних пет година ова се школа сматрала као приватна установа, која је живела од помоћи певачког друштва и школарине ученика. Но и ако се она сматра као плод Београдског Певачког Друштва и као њена школа, ипак је она већ у свом називу „Српска Музичка Школа“ показивала и своју природну тенденцију: да се еманципује од свог осниваоца и да постане потпуно независна од њега; другим речима, да