Delo

У С У С Р Е Т У 165 Он се измицао и примицао, тресући десницу свога изненађеног познаника, док је левом руком притискао његово коштуњаво раме; разгледао га је од главе до ногу, смејао се и није престајао да говори: — Је ли могућно! Читав век! Тошице! О! О! О!... Па како си? Па шта радиш? Мој Тошица... Па како ми је остарио ! О ! О! О !... Његов познаник, Тодор Павловић, општински званичник, стајао је према њему сав збуњен. Он се чак осећао нелагодно, нарочито због тога што га је Петар Илић у одушевљењу сваког часа ударао по рамену својим дебелим дланом. Закопчан у сури жакет, он се измицао испред њега, а на сва та брза питања одговарао је неодређеним осмехом или сасвим кратко, говорећи без везе. Кад се већ беше умирио после изненадног сусрета са својим другом из школе, Петар Илић га пусти, али још никако не престајаше да га запиткује час о овоме час о ономе. — Па како живиш ? — питао је он даље. — Јеси ли се оженио? Ниси! А ја... погледај! Боже мој, како време брзо пролази! Кад се само сетим како смо онда... Сећаш ли се? Ех-е! А сад... Погледај само: овај је већи мангуп него ја. Бато! Оди ’вамо. Пољуби чики руку. Но, но, но, штајето! Гледај ти њега какав је простак! Сејо, куда ћеш тамо! Чекај ти само! Петар Илић и Тодир Павловић били су другови са Велике Школе. Познали су се у школском ходнику, када су, као свр шени гимназисти из >нутрашњости, дошли да се упишу. Од тога дана, па за све време школовања, они се нису раздвајали. Становали су заједно, у једној соби; заједно су се хранили; заједно су ишли на часове и у кафане. Цео њихов живот, у главном, био је заједнички. Дошавши са разних страна, потпуно непознати један другом, они су се убрзо сложили, јер их је на то улућивао исти позив и новчана оскудица код обојце. Али поред свега, њихови су карактери били у основи различити. Петар Илић је био весео и увек задовољан. Он је стално говорио, ма о чему, шалио се, смејао се, бавио се политиком и редовно полагао испите. Он је био практичар у свему и никад се није губио у празним размишљањима, осим кад је био поред девојака, које је волео и лагао све без реда. Што год је предузимао, то је било паметно смишљено и везано за неку корист. Он је куповао јевтина одела и ради уштеде није бријао браду; јео је ма где било и читао је