Delo

14 Д Е Л 0 је толико расејан да није опажао кад га неко поздрави и да је заборављао да се осмене и љубазно отпоздрави. Тога дана је умрла једна нада г. Петровића. После промене у влади и успеха у спољној политици, пала је блага киша одликовања и авансмана на цело чиновништво отаџбине г. Петровића. Унапређени су и одликовани готово сви из реда, као да|се више мислило на севап него на праве заслуге. Само г. Петровић није добио ништа, али баш ништа; а он се надао да ће и њега захватити та општа радост, и радио је савесно и предано све, сем што није обигравао око „меродавних4, знајући да за то унапређење има не само моралног него законског права. Али се десило друкчије. Да ли га је неко оклеветао ? Да није когод радио против њега? Или је просто заборављен? То је било тешко знати. Главно је да је он био као громом погођен тога лепога пролетњега дана. У једном тренутку је помислио да протестује, да иде своме начелнику, министру, да се обрати јавности. Изгледао је сам себи прегажен, јадан, одвратан. Зажелео је храбрости и — истине. Кроз главу му прођоше мисли о роковима меница које треба регулисати, о жени и деци која су очекивала да их отац обрадује пријатном вешћу или поклоном, о томе да је тек 24 фебруар, а да у новчанику има свега пет динара и неколико пара; и његово иначе доброћудно, плаво лице добило је изглед куване жуте крушке. Дође му да заплаче. Кад је ступио на кућни праг, деца истрчаше пред њега. Он примети да су најстаријем, ћерчици од осам година, исцепане ципеле. Он их редом помилова не говорећи ништа; поздрави жену која је постављала сто и рече: — Ја нећу данас ручати. Уморан сам. Одморићу се. Ви ручајте без мене. — Да ниси болестан? упита га жена. А, не. Хоћу да продремам до три сата, до канцеларије. Немам апетита. — Па одмори се. Ено ти дивана. Да ти се није што десило? — Није ми се ништа десило, одговори он меко, готово тужно, и уђе у своју собу, у којој је био обичан сто са књигама, једна столица и стари диван, донесен још од куће његова оца, старог и угледног трговца са Зерека, који је умро као сиромах пре петнаест година. Г. Петровић уморно седе на свој диван, опружи се, леже и отвори јучерашни број „Званичног Дневника". Са уздахом он